22. Januara 2020. | 09:35
Početna / Atelje / Повратак у крагујевачку културну прошлост

Повратак у крагујевачку културну прошлост

Петак 13. децембар је дан када нас Галерија  „АРТ” враћа у крагујевачку културну прошлост изложбом уметника: Драгана Панића,  Милутина Величковића, Синише Павића, Владана Суботића, Радмиле Илић, Бранивоја Јаковљевића, Милоша Максимаовића, Јелене Петровић, Светислава Миленковића, Ђорђа Обрадовћа.

Галерија Арт пред крај успешне ликовне сезоне у 2019. години враћа нас у ликовну културну прошлост из шездесетих година прошлог века поставком која је прстнована радошћу и тамом ликовног живота уметничког деловања уметника прошлог века „Изложбом слика Оснивачи ЛУК-а”. Кроз ошкринутата врата из замагљене прошлости појавиће се дела: девет сликара и једног вајара оснивача „Завичајног удружења ЛУК-а”.

Звезде су одредиле, вечерњи часови 9. фебруара 1968. године у Дому омладине одржана је оснивачка скупштина, на којој су присуствовали највиђенији ликовни уметници Крагујевца: Светислава Миленковић, Јелена Петровић, Ђорђа Обрадовић, Синиша Павића, Радмила Илић, Гроздана Нешић, Владан Суботића, Милош Максимовић, Драгана Панић, Милутин Величковић, Љубомир Пејовић и Бранивој Јаковљевић. Скупштином је председавао Светислав Младеновић, који је истакао да треба основати стабилно друштво крагујевачких ликовних уметника, сликара, графичара, вајара и примењених уметника. Нацрт Статута, правила Удружења ликовних уметника са територије општине Крагујевац и назив ЛУК предложио је референт Ђорђе Обрадовић. Печат удружења израдио је Љубомир Пејовић. Изабран је Управни одбор на челу са: друштвено политичким радником Мирољубом Милојевићем, подпредседником вајаром Драганом Панићем, секретаром сликаром Светиславом Младеновићем и благајницом сликарком Радмилом Илић. Удружење је уписано у регистар СУП-а Крагујевац под Уп. бр 1713, од 25. априла 1968. године, као организација „Ликовних уметника, вајара и примењених уметника на територији општине Крагујевц”. Седиште Удружења је улица Лењинова број 3. Крагујевац.

Чланови Удружења су жели што пре да се организују и укључе у крвоток крагујевачке културе као продукт позитивне селекције дотада постојећих сличних заједница: „Друштво аматера” (Кошћал, Ђорђевић, Мартинец, Милановић, Марковић) која је деловала пуну деценију до 19160.), Друштво ликовних уметника и пријатеља ликовне уметности које се угасило 1967. године. Раних шездесетих сликаре омладинце Дома омладине едуковао је Ђорђе Обрадовић. Удружење је кренуло  Првом колективном изложбом преставили су се 20. јуна у Галерији Градске дворане Шумадија где је изложено 86 дела 16 аутора. Народни музеј је био организатор првих крагујевачких изложби у иностранству, тачније у Сирену  за време Интернационалне недеље Сирена и трајао је од 4. до 12. октобра 1969. године и  у Галерији М. А. Брезовског у Тренчину (Чекослаовачка) следеће године.  ЛУК се окренуло и задацима који нису уско везани за њихову делатност. Основан је Ликовни студио Дома омладине који сњу самостално водили омладинци, будући чланови ЛУК-а: Милош Самарџић, Драгољуб Јелисијевић, Радмило Андрејевић и Зоран Гавриловић. Формира се стручна комисија за процену и верификацију уметничке вредности дела, којом удружење настоји да се наметне као ауторитет. Нормативно се консоулидују и донесе „Правилник о пословању Удружења ЛУК-а и дефинишу поступак за пријем кандидата у Удружење.

Од оснивања Удружење се борило за три нерешива проблема у Крагујевцу: недостатак средстава за улагање и подстицање стваралаштва, просторије за састанке, атеље за своје чланове и избор чланова управе…  Појављује се идеја да се истовремено уметницима реши проблем радног и стамбеног простора.

Прве кризе после успешног периода трајало је до Пете годишње изложбе септембра 1973. године, јер су чланови изгубили поверење у своје стваралачке моћи, излажући већ виђена дела. Крагујевчани су се поредили са Нишом, Приштином и Новим садом у кјим су виђенији уметници добијали своја (друштвена) атељеа. У Крагујевцу су своја лична атељеа имали сликарка Јелена Петровић у улици Душана Дугалића и вајар Драган Панић у улици Милана Благојевића. Удружење се обраћа Заједници културе да бар обезбеди социјално осигурање својим члановима: Драгану Панићу и Миливоју Тасићу јер се баве слободним уметничким радом. Светлост је питала Председника ЛУК-а Владана Суботића  „шта се дешава”?    „Нема новца, нема ни активности”, немоћно је ширио руке председник ЛУК-а! Неко се сетио „кренути са новим уметницима”, довести у Крагујевац већ афирмисане уметнике.  Сем добродшлице град ништа није позванима понудио. Није било уметничких школа, великих позоришних кућа, , опере балета, телевизије, сталне филмске производње. Мапа распореда уметника по Србији се знала: најбољи су у Београду, много мање у Нишу, Приштини и Крагујевцу. Враћање угледа у периоду (72 и 75) креће радовима париског ђака, вајара Драгана Панића који је реализовао десетак споменичких целина у граду и околини. Чланови траже нове целине за своје деловање. Милош Максимовић  решава свој проблем тако што се одселио за Београд, где је студирао и учио. После отварање једне изложбе прелазећи београдско раскршће, настрадао је оставивши тек започето дело већ формираних естетских начела у реалистичкој колорној варијанти. Удружење је остало без ослонца у борби против кича у уметности. Његова последња недовршена слика је изложена на Петој годишњој изложби  коју је чинило 16 аутора и са 59 слика и скулптура.

Период обећања наставља се и 1974. године али у јуну: Синиша Павић брачни пар Обрадовић, Радмила Илић и Милутин Велићковић оснивају прву сликарску колонију изван Крагујевца  у Градцу на мору. Још једна трагедија одлазак јединствене светске сликарке Љубице Филиповић која је сликала слепа, најавила је Шесту изложбу октобра месеца у Уметничкој галерији, која се до тада сматра најбољом и најмасовнијом по броју излагача, са три госта и новим чановима.

Вајар Јордан Ерчевић на годишњој скупштини фебруара 1975. године изабран је за председника кренуо је низом разноврсних акцијама на анимирању чланова, конкурушићи за средства код Републичке заједнице културе и формирањем две строге комисије за процену зрелости уметника, писао је Михајло Кандић ликовни критичар и члан Уређивачког одбора у извештају за „Две деценије постојања ЛУК-а”

Идеју ширења деловања на региналном нивоу подразумевале су пријем нових чланова из региона чланова УЛУС-    а, УЛУПУДС-а, са и без ликовне академије довела је до ружења рутинске делатности Удружења и низа проблема који су донели губитак интерсовања за чланство. Периоди изложби и незадовољства непостојањем службених просторија Удружења и финанском подршком града понављали су неизменично. Пререгистрација свих Удружења у држави због транзиције Југославије у Србију и година замора оснивача, била је и крај деловања ЛУК-а, јер није било воље за волонтерски рад. Нису се појавила три уметника да региструју удружење у новим условима.

ДЕЛА ИЗ ЗБИРКЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈА

Идеја о удруживању уметника није тако нова, иако је она у почетку, средином 19. века подразумевала форму колоније, боравка у природи, уметника окупљених око једне уметничке или естетске идеје. Уметничка удружења, као још један начин окупљања уметника, међутим, имају други циљ – различите су ликовне дисциплине, разлличите поетике и преокупације, али их повезују заједнички интереси – статусни, професионални, ….

У години када Удружење ликовних уметника Србије обележава читав век постојања, прво професионално замишљено крагујевачко  удружење уметника обележава 50 година постојања и започиње нову фазу у свом раду.

Удружење ликовних уметника Крагујевца – ЛУК – основано је на оснивачкој скупштини одржаној у Дому омладине у Крагујевцу 9. фебруара 1968. године којој су присуствовали сликари и вајари –  Светислав Младеновић, Јелена Петровић, Ђорђе Обрадовић, Синиша Павић, Радмила Илић, Владан Суботић, Милош Максимовић, Драган Панић, Срба Петковић и Гроздана Нешић – они су чинили језгро, којем су се убрзо су  прикључили  и Милутин Пика Величковић, љубомир Пејовић и Бранивоје Јаковљевић. Удружење је од почетка имало Статут, Правила Удружења ликовних уметника , предложено је и име, назив –  УЛУК, утврђени су, за то време, високи критеријуми за пријем чланства  – нека од уметничких академија или Виша педагошка школа, ликовни смер.

Активности су подразумевале Годишње изложбе са доделом прве, друге и треће награде, похвале, неговала се институција селекције (чак двострука) , а чланови жирија били су, поред музејских кустоса, реномирани уметници које је  делегирао УЛУС, долазили су ван Крагујевца, што је гарантовало неутралност и објективност; такође, нешто касније усталила се  Годишња изложба цртежа чија је главна награда носила име Љубице Филиповић Лазаревић, значајне крагујевачке сликарке и легаторке. Годишње награде ЛУКа су у уметничким круговима имале тежину и данас представљају значајну референцу у биографијама уметника чланова.

У међувремену, крагујевачке галерије, најпре Уметничка галерија и Мали ликовни салон Народног музеја Крагујевац, неговали су лепу традицију приређивања изложби – самосталних, групних или поменутих Годишњих чланова ЛУКа. Неким од оснивача Народни музеј се и одужио на свој начин – изложбама и публикацијама.   Такође, Галерија Арт је пре неколико година приредила изложбу у знак сећања на неке већ и заборављене  крагујевачке уметнике.

Живот и активности Удружења ликовних уметника Крагујевца ишли су својим током , прошло је 50 година – то је дуг период у којем је долазило до превирања по разним основама – људским, уметничким, професионалним итд, све до врло активног и продуктивног рада крагујевачке  Подружнице УЛУСа – чији су чланови поникли из ЛУКа и истовремено били чланови оба удружења.  Некако у то време – 90их година 20. века и прве деценије 21. века – крагујевачка удружења ликовних уметника доживела су и организациони и уметнички узлет. А онда је све је некако изненада замрло и угасило се.

Изложба – десеторо уметника – оснивача Удружења ликовних уметника Крагујевца – Светислава Младеновића, Јелене Петровић, Радмиле лић, Драгана Панића, Владана Суботића, Синише Павића, Бранивоја Јаковљевића, Владана Суботића, Милоша С. Максимовића  и Милутина Пике Величковића – само је увод у амбициозно замишљено обнављање активног рада овог удружења и, на неки начин, представља, условно речено, нову почетну тачку у каснијим представљањима осталих заслужних чланова ЛУКа из неких претходних периода, али и почетну позицију за нове чланове, младе снаге крагујевачке ликовне сцене.

О значају ових десет уметника довољно говори податак да се сва дела са ове изложбе  налазе у збиркама Народног музеја Крагујевац, поред још читаве плејаде крагујевачких уметника, свих генерација,  на понос, не само Музеја, већ и целокупне крагујевачке културне  уметничке јавности, написала је у каталогу поставке Татјана Милосављевић, музејски саветник и историчар уметности.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Miloš Ignjatović

Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.