15. Decembra 2019. | 13:39
Početna / Drugo / Proslavljena кrsna slava Episкopa šumadijsкog Gospodina Jovana

Proslavljena кrsna slava Episкopa šumadijsкog Gospodina Jovana

Praznik Obnovljenja hrama Svetog velikomučenika Georgija – Đurđic, svečano je proslavljen u Sabornom hramu u Кragujevcu u subotu 16. novembra 2019. godine.

Njagovo Preosveštenstvo Episkop šumadijski Gospodin Jovan služio je svetu arhijerejsku Liturgiju uz sasluženje visokoprepodobnog arhimandrita Prokopija, gosta iz Antiohijske patrijaršije, kao i sveštenstva i monaštva Eparhije šumadijske. U slavu i čast svetog velikomučenika Georgija osvećen je i prerezan slavski kolač Vladike Jovana, za čije zdravlje i spasenje su se svi prisutni pomolili Gospodu.

Nakon pročitanog Jevanđelja, protojerej – stavrofor dr Zoran Кrstić je na početku svoje besede čestitao slavu Episkopu Jovanu:

“Naš Vladika Jovan predstoji evharistijskom zajednicom u Šumadiji i moli se za sve nas. Pa tako isto da i mi danas njemu poželimo da se njegov zastupnik i zaštitnik pred Gospodom, sveti Georgije, neprestano moli za njega. I ono što bih mogao ja, a i sigurno u ime svih vas i u ime svih sveštenika, da mu poželim jeste dobro zdravlje, a nadasve da mu poželim da pravilno upravlja rečju istine Očeve. To je ono, braćo i sestre, što je nama najviše potrebno. Dakle, da projavljujemo svi mi volju Božiju, ne našu volju i ne onako kako bismo mi to želeli, nego, kako to u Gospodnjoj molitvi kažemo, da bude volja Očeva”.

U nastavku besede prota Zoran je govorio o pravim junacima i uzorima i načinu na koji je Crkva njih istakla. “Želeo bih da vam nešto kažem o junacima, herojima i uzorima. Svako vreme ih ima, i čovek ne može da odraste, ne može da sazri ako nema uzore. Svako od nas ima jednog, ili više, ili mnogo uzora u životu sa kojim se poitovećuje. Ali danas kada molitveno slavimo svetoga Georgija, da li možemo da se zapitamo da li naši svetitelji, pre svega sveti Georgije, spada u takvu grupu. Sveti Georgije je svakako junak hrišćanske vere. Ali ako bismo se dalje zapitali da li je sveti Georgije uzor sa kojim možemo da se poistovetimo, odgovor od strane Crkve bi i tu bio potvrdan. A onda bi usledilo i treće pitanje, da li neko od nas zaista želi da bude mučenik? I tu bi odgovor verovatno bio negativan. Sve je to lepo, ali kad treba krv proliti i u toj situaciji ispovediti Hrista, onda to nije uzor sa kojim možemo da se poistovetimo. U tom slučaju moramo se zapitati kakvi su naši životni prioriteti jer uzori upravo zato i postoje, da nam pokažu šta mi to u životu želimo. Ono zapravo gde se ogleda naša vera i što jeste kamen spoticanja, jeste da li smo spremni da život svoj položimo za Hrista. Vaskršnje radosti nema bez stradanja i patnje. Кao što znamo braćo i sestre, sveti Georgije se na ikonama često slika sa nekim oružjem, najčešće kopljem. Кakvo je to koplje? Možemo i to koplje simvolički da tumačimo kao hrišćansku vrlinu koju smo upravo čuli u današnjem Jevanđelju. Кaže nam sveti apostol Luka: “Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje”. Dakle, ne postoji moćnije oružje za savladavanje zla od trpljenja. To će za svet uvek izgledati paradoksalno, jer prva naša reakcija jeste da se suprotstavimo zlu. Ali ni prva reakcija svetog Georgija nije bila da se suprotstavi caru ili da pobegne od cara, da se skloni, da bilo šta tako uradi da sačuva svoj život. Njagova jedina reakcija je bila da ispovedi Hrista i da trpi, šta god da mu se desi. On je svakako pristajao na sve što će mu se desiti. To je koplje koje moramo slediti. Posebno je važno braćo i sestre da se naučimo da druge ljude trpimo, da nosimo njihova bremena, jer ukoliko mi druge ne trpimo, niko neće ni nas da trpi. Trpljenje isto tako podrazumeva strpljenje. Današnji čovek je nekako brz, sve bi želeo odmah da uradi, pa je isto tako brz i na osudi, brz na odbacivanju, brz na raskidanju svih mogućih zajednica, a neke od tih zajednica se posle nikada više ne uspostavljaju. Lek za sve to koji nam preporučuje sveti Georgije, a i Jevanđelje svakako, jeste trpljenje. To je taj mač svetog Georgija, mač ili koplje, koji mi treba da podignemo i na taj način da pokažemo da nam je sveti Georgije uzor, da bi nam onda on bio zaštitnik i molitvenik pred Gospodom. Amin”.

U nastavku svete Liturgije Vladika je sa prisutnim vernicima prelomio slavski kolač.

U skladu sa drevnom tradicijom, u popodnevnim satima Episkop je priredio trpezu ljubavi za svoje goste među kojima su bili i Episkop vranjski G. Pahomije, Episkop braničevski G. Ignatije, arhimandrit Aleksej (Bogićević), iguman manastira Svetog Luke u Bošnjanu.

Toplini slavske trpeze doprineo je i Episkop braničevski Gospodin Ignatije koji je dobrom domaćinu čestitao krsnu slavu i tom prilikom naglasio da je divna trpeza, koju je Episkop Jovan priredio, proistekla iz jevanđeljskih običaja i da je to suština slave – ugostiti drugog čoveka, ugostiti putnika, ugostiti Gospoda.

“Zaista, nemam reči da izrazim zahvalnost našem domaćinu. Želim mu dug život i blagoslov Gospodnji, da i iduća godina bude berićetna i blagoslovena. Blagodarim Gospodu preko našeg domaćina. Želim vam dug život i svako dobro od Gospoda. Živeli Vladiko na mnogaja ljeta”, bile su reči blagodarnosti Episkopa Ignatija.

“Braćo i sestre, od srca se zahvaljujem Episkopu Ignatiju, mom komšiji, a naš narod kaže da je komšija preči nego li brat na strani. Hvala i Episkopu vranjskom Gospodinu Pahomiju i svima vama koji ste došli. Ponovio bih onu narodnu izreku: “Teško kući kojoj niko ne dolazi”. Radujem se što ste vi danas došli ovde u središte Crkve Božije u Šumadiji. Mislim da treba što češće da se sastajemo, naravno i na ručku i uopšte u razgovorima, jer gde ima razgovora ima i razumevanja. Neka nam svima sveti Georgije pomogne, a vama od srca hvala, jer nadam se da niste voleli ne biste došli, a ja vas od srca sve pozdravaljam i volim vas. Bog vas čuvao”, poručio je Episkop Jovan na kraju ovogodišnje proslave Đurđica.

Урош Костић, ђакон

Više fotografija možete pogledati OVDE

Izvor: eparhija-sumadijska.org.rs

 

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.