13. Decembra 2018. | 04:38
Početna / Drugo / Šta nam donose platni razredi?

Šta nam donose platni razredi?

Unija SPRS se zalagala da se formira sistem jedinstvenih platnih razreda u koji bi bili uključeni svi: državni činovnici, na čelu sa predsednikom Republike, predsednikom Vlade, ministrima, zaposlenima u javnim preduzećima i javnim službama. Međutim, vlast je procenila da u ovom trenutku ipak nije spremna na baš toliki nivo pravednosti, pa se odlučila da u platne grupe i platne razrede „upakuje“ zaposlene u javnim službama.

Zaposleni u javnim službama su podeljeni u 13 platnih grupa, a unutar svake platne grupe su podeljeni na platne razrede. Prve tri platne grupe imaju po pet platnih razreda, od četvrte do šeste: po 8 platnih razreda, od sedme do jedanaeste platne grupe punih devet, a u najvišim platnim grupama, 12. i 13. po tri platna razreda. Ukupno 81 platni razred, svrstan u 13 platnih grupa. Određena je početna pozicija, odnosno polazni platni razred za svako zanimanje.

U tabelama se nalaze skoro svi zaposleni (sa izuzetkom tzv. generičkih zanimanja koja su zajednička za sve javne službe kao što su finansijsko-administrativni radnici, pomoćni radnici, radnici zaduženi za održavanje).

Što se tiče obrazovanja (predškolske, osnovne, srednjoškolske ustanove), najveći deo zaposlenih je stavljen u 8. platnu grupu (sa pretpostavljenim 7. stepenom stručne spreme), sa izuzetkom stručnih saradnika- bibliotekara, koji se nalaze u 7. platnoj grupi i nastavnika koji rade u otežanim uslovima koji su svrstani u 9. platnu grupu.

Kada je reč o većini zaposlenih, a to su nastavnici, oni su svrstani u 8. platnu grupu sa startnom pozicijom: 3. platni razred, njihova početna plata bila bi veća od dosadašnje za oko 10%. Međutim, predloženi koeficijent za stručne saradnike je za 7% niži u odnosu na nastavnike, isto toliko i za sekretare škola (koji se ipak nalaze u tabeli iako ne bi trebalo, jer spadaju u generička zanimanja) a za bibliotekare čak 15% niži (ovo ne znači manju platu od one koju trenutno imaju, već da je planirano povećanje za njih niže u odnosu na povećanje koje će imati nastavnici).

Svakako je da bi trebalo imati na umu da osma platna grupa u koju su svrstani skoro svi nastavnici a i stručni saradnici (osim bibliotekara) ima čak devet platnih razreda koji obuhvataju visinu koeficijenta od 3.35 pa do 4.71 ili (ukoliko uzmemo vrednost trenutno obračunate osnovice od 14292 dinara) imaće raspon od 47870 dinara do 67500 dinara (to znači da neko ko ima npr. koeficijent 3.84 ima platu 56000 dinara). U dosadašnjem sistemu obračuna zarada u obrazovanju, maksimalna razlika između nastavnika-početnika i onoga pred penzijom je mogla iznositi do 15.6%, sada ta razlika ide do čak 40%.

Radi preciznije ilustracije, na osnovu izraženih matrica, za 7. platnu grupu raspon koeficijenata po platnim razredima unutar grupe se kreće od 2.92 – 4.11. Za osmu platnu grupu, taj raspon se kreće od 3.35 – 4.71, a za devetu platnu grupu od 3.86 – 5.43. Iz ovih podataka proizlazi da se visina koeficijenata iz različitih platnih grupa preklapa, pa je moguće da zaposleni u sedmoj platnoj grupi (sa najvišim 9. platnim razredom) dobije koeficijent 4.11 i zaradu od 58740 dinara, a da na primer, početnik u devetoj  platnoj grupi (i prvom platnom razredu) dobije koeficijent 3.86 i zaradu od 55200 dinara.

Povećanje zarada predviđeno za direktore ustanova sa predloženim koeficijentom od 5.99 sa sobom donosi zaradu od preko 86 000 dinara, što predstavlja rast od 45% u odnosu na dosadašnju zaradu.

Vrednost trenutne osnovice, koja bi trebalo da je jedinstvena, a još uvek nije za sve delatnosti, negde iznosi 14276 dinara, a negde 14292 dinara ili 14414.  Razlika jeste mala, ali je dovoljna da napravi pometnju u sistemu.

Sve ovo podrazumeva izradu pravilnika koji će definisati pozicije zaposlenih u okviru platnih razreda (to još nije urađeno).

Ono što još uvek nije definisano:

1. Na koji način se napreduje u viši platni razred?

2. Koliko će biti transparentni uslovi u pravilnicima  koji će omogućiti zaposlenima da ne budu nečijom zlovoljom zapostavljeni u napredovanju?

3. Koliku slobodu u definisanju određenih kategorija će imati direktori škola?

4. Kolika će biti cena rada?

Minimalna zarada – Namera nam je da ovu analizu iskoristimo i kao priliku da ukažemo na neodrživost dosadašnje prakse  da prva platna grupa (kao najniža u sistemu) ima zaradu manju od minimalne zarade koja je trenutno 25168 dinara (za 176 radnih sati u mesecu). U tabeli smo mogli da zapazimo da najniži koeficijent prve  platne grupe iznosi 1.11, što bi značilo da osnovna cena rada mora da bude 22674 dinara da bi se ostvarila minimalna zarada predviđena zakonom, a ne 14276 – 14292 kako je predviđeno na osnovu ponuđenih koeficijenata. Ukoliko se ustanovi ovakav način obračuna najnižih zarada, nastavilo bi se i protivzakonito stanje u kome se pojedinim zaposlenim utvrđuje osnovna zarada koja je niža od najniže zagarantovane. Ukoliko se u budžetu za 2019. godinu zaista predviđa povećanje za 10%, sasvim je jasno  da će se ovakvo stanje zadržati i dalje i da se primena ovog sistema obračuna zarada ne može upodobiti sa zakonom još najmanje pet godina (i to pod uslovom da se minimalna zarada uopšte ne menja, što je malo verovatno).

I da zaključimo:

1. Benefiti koji se mogu uočiti primenom ovog sistema odnose se na:

– Jedinstvenu osnovicu (do sada  je bilo 19 različitih).

– Stvaranje uslova za napredovanje kroz platne razrede (do 40% ).

2. Loše strane se ogledaju u:

– Malom povećanju zarada za bibliotekare i sekretare škola.

– Izdvajanju direktora iz sistema (na osnovu ovakvog predloga se može zaključiti da će oni sada predstavljati otuđeni centar moći u odnosu na kolektiv kojim rukovode i koji ih je iznedrio; veliki broj posvećenih direktora zaista i zaslužuje da se zbog velike odgovornosti koju sa sobom nose i izdvoje zaradom, ali ostaje pitanje da li baš svi zaslužuju da se izdvoje zaradom koja će biti veća nego što će je imati naučnici i univerzitetski profesori.

– Ostavljenim nejasnoćama u vezi sa cenom rada i pravilnicima koji treba da urede ovaj sistem.

U Kragujevcu, 3.8.2018. godine

Resor za obrazovni sistem USPRS

Milan Jevtić

Izvor: zelenaucionica.com

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.