Mesečina

Ne, ti nisi stvarna, jer stvarnost ne izgleda tako.  Stvarnost je bajat hleb u gladnim ustima zaliven mladim užeglim vinom starog života.   Stvarnost je miris trulih trešanja, miris bola,...

Moja napačena duša ne potječe iz ovog povijesnog razdoblja, i emotivni koncept koji njegujem višestruko je složeniji od uobičajenog svijeta. Ondje dominiraš ti- među kulama i dverima, kao spasitelj koji je pokorio strašnu zvijer depersonalizacija. Ne...

Nekad živ sam bio, o ljubavi mašt’o, ni dužan ni kriv a jeli me crvi i niko me nije upitao zašto tako hladan ležim u toj lokvi...

Bio si moja kiša. Ona koja pada, lije, pa se odjednom sve nekako stiša. Bio si moja bura, i oluja, moj nemir i mir. Moja ljubavna avantura,...

Pretrčavaš uzduž i popreko brzinom nestvarno iks koraka u sekundi. A vreme brže leti. Stigao si da zategneš zelenu nit, u zimzeleno da se ne rasipa polen uzaludno. Zalivam maline... I čekam...

Četvrtak je. Tara užurbano rasprema svoj sto u kancelariji i istrčava iz zgrade u kojoj je radila. Alarm na kolima zapišta kratko i ona...

U nekom rasponu, između pučine i mora uvijek čovjek pliva. No, ovo je neograničeno davljenje u sutonu, nemilosrdno nasrću talasi nemira. Hodaju bahate sjenke zemljom, podložna i korumpirana komponenta, neukost,...

Tebi pevam Sunce žarko lepoto duše naslado oka mog. Ti gospodariš i kad je tama po nutrinama srca mog. Pevam ti glasno nebo nek se ori, Krevet u travi odavno je...

Ljubljeni, tko smo uistinu mi? Jesmo li sinkronicitet rašivenih ožiljaka, paradoks depersonalizacije, maratonski debakl u maglovitim očima- preneraženih promatrača skandaloznih opsjena? Možda. U nama se neporecivo, intuitivno bori fatalna privlačnost dva izmučena tijela. I ne posustaje već godinama. Pokatkad se čini da smo zalutali u snovima prošlosti, ili nas,...

u tišini modra noć se šunja gde se strada, gde misao tone miris tuge vetar mi donosi u noćnoj dubini nespokoji zvone   snovi se kotrljaju u pustom beskraju gorke...

Putevi spasa, mnoštva su vrleti, gde kosti ostavljaju braća čizmaši, pogleda uprtog u razjareno nebo, gde oblaci crveni, koraci su naši. U ovoj koloni bosi ne stižu daleko, iz...

Zaprljala sam san crnom čipkom izresanom po krajevima glođale me nesanice od tebe uvlačio nespokoj u dah. drmala razočarenja. Ustala sam na oba stopala guram sve pred sobom i tebe svetinjo moga...