fbpx

жика ранковић: праменови ноћи играли су са завесом

Боже драги, писала си ми из Ваљева, сами смо на свету.

Ноћу чујем веверице како у сну грицкају трулу утробу дрвета испред моје куће.

Пре три дана пала је звезда у двориште и трава око ње је поцрвенела.

Одговарао сам ти: Досадно је. Нико ме не разуме. Једино ме држи помисао на твоје веверице.

Писала си: мишеви воле мишеве, змије воле змије, а ја волим тебе. Пчеле морају бити пчеле а жене цветови, односно жене.

Одговарао сам: схватам неопходност многих ствари ( ратова, поплава, песника, пролећа, религија и океана) али не знам да ли постоји нешто изван нас.

Удала сам се за Јанка, одговорила си кратко.

Мама, када сазнаш за моју смрт… писао сам.

На радију су јавили: бомбардован је Београд.

Кроз прозор је улазио мирис траве и праменови ноћи играли су се са завесом.

Плакао сам.

Плакао болно и патетично.

 

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.