Неки су сликари а неки сликају, неки су писци а неки пишу. Ту нема никакве разлике. На кратко само остану облици, боје и у њима делић усамљености, туге, ватре, мисли, ко зна шта. А онда, све се заборави и нестане у времену и ништавилу. Никада заувек али нестане. Ко зна где. Све се заборави и велико и мало. Тако је суђено. Крај. Крај лета. Крај свега.
