fbpx

Андријана Стоилковић – Мој живот је сан

Први ВТА поени у сениорској конкуренцији освојоила је  у синглу Крагујевчанка Андријана Стоилковић 13. децембра у Каиру, а дан касније у дублу са Бојаном Маринковић у женском дублу.

Млада тенисерка Андријана Стоилковић у категорији до 14 година блистала је у Америци, одлично се показала на неколико престижних турнира у Европи, а на „Оранж болу” незваничном светском првенству у Мајамију ушла у тридесет најбољих на свету”, писале су 15. јануара Крагујевачке новине. На том турниру младу  Крагујвчанку запазила је Татјана Јечменица, селекторка ФЕД купа Србије и позвала је у Нови Сад.

“Наравно, пристала сам одмах и уз допуштење и благослов родитеља пресела се у Нови Сад. У Новом Саду сам започела да правим своју тврђаву тениса и са новим тренером кренула ка светском врху”, без  трунке размишљања рекла нам је Ања.

Дуго ниси била у Крагујевцу?

Јако сам сретна што сам опет у кругу породице. Захваљујући слави Светом Николи окупили смо се први пут после три године. У ово време сам била на турнирима прошле и  претпрошле године у Америци.

Висока си 178 центиметара, тешка 64 килограма, а како те други виде?

Рак сам у хорскопу (13. мај 2000. године), кажу ми да сам заљубљена у себе. Али, ја сам посвећена себи, спорту, као резулт љубави према ономе што радим. Уз труд на терену уносим пуно емоција, што уз лично и породично велико залагања и одрицање даје сврху . Да, треба волети себе да би издражао све захтеве спорта трећег миленијума и тако нешто радио.

Како си узела рекет у руке?

Имала сам шест година у предшколском када су ме ставили пред дилиму да изаберем спорт који ћу тренирати. Не волим групне спортове, нисам желела да мој успех у спорту зависи од другога. Схватила сам да ми је индивидуални спорт једини пут, јер од малена сам жела да своју судбину држим у рукама. Предомишљала сам се: тенис или скијање. Тенис ми је био женственији спорт, уписала сам у Тениски клиб Пума. Код њих сам узела први пут рекет у руке и почела да учим од Данијеле Петровић. Мењали су се тренери у клубу и убрзо прелазим у Тениски клуб Раднички код Борише Зорнића који је уствари мој први тренер. Са њим сам сарађивала до 2014. године када сам почела да радим са Зорицом Петров из Кикинде која се доселила у Крагујевац. Она је била такмичар и била је у материји. Са њом сам радила индивидуално, рентирали терене, пратила ме по турнирима, све док ме није преузела Јечменица.

Породица и школа?

Породица је била свесна да сам ја определила за тај пут и да сам ја вечито негде по турнирима. Уписала сам се у Спортску гимназију у Крагујевцу. Разредни старешени ма ми је Јулија и она ми заказује испите. На испитима сам сама са професерима, једва да сам упознала два, три другара. Волим језике: српски, енглески, биологију, а не волим физику, хемију, математику.

Шта желиш да студираш?

Моја жеља јње ДИФ, али то зависи од тениске каријере.

Први професионални сеониорски турнир?

Каиро ми је први професионални сеониорски турнир на којем сам успела. Пре тога сам три пута покушала, али нисам успела. Освојилам сам тај први ВТА поен. На сениорском турниру не могу да учествују девојке млађе од 16 година. У Каиру сам била најмлађа. Игра сам са девојкама од 20 до 25 година. Поен ништа не мења, само ме стимулише. Постоји мотив више и за даље да играм сениорске турнире и да успем. Обзиром да мени треба још три бода да изађем на листу

Снови тенисерке?

Оно што радим је сан. Мој живот је сан. Волим да тренириам и да се надмећем, волим своју породицу и то ме испуњава. Волела бих да у каријеријери будем у  ТОП 10 на ВТА листи. Постићи ћу да будем испуњена и срећна у животу само ако радим оно што волим и ако будем окружена добрим људима.

Шта прво урадиш после меча?

После такмичења прво разговарам са тренерима, па назовем мајку. Из Каира сам рекла: “Идем даље, узела сам прве ВТА поене!”

 

Које је време најлепше за тренинг?

Највише волим да тренирам када пада киша! Киша је романтична, волим терен, волим кишу и кад се то споји буде ми супер на терену.

Немир у срцу?

Има га, а нема га. Мој немир се зове Милан Дринчић и он игра тенис, тренирамо у истом клубу у Новом Саду.

Најдубљи страх на терену?

Немам, не постоји страх на терену, у белом спорту и животу. Мислим да је све негде записано, шта ће бити и како ће бити. Ја могу да се сваки дан трудим да променим своју судбину, да дајем све од себе, тако да нема страха.  

Планови?

Остајем у родном граду два дана и враћам се у Нови сад на припреме за идућу сезону. Не планирам следећи долазак, односно нећу ништа планирати сем рада и турнира у сениорској конкуренцији. Морам  јавно да се захвалим родитељима чија подршка ми је много битна. Са породичном залеђином могу да догурам до мог сна, да будем међу првих десет на сенирској ВТА листи! Играћу само сениорске ВТА турнире!

Очекујеш славне спонзоре?

Да, било је неких контаката и надам се најбољем. Очекујем најбољу светску фирму коју носе најелегантнији тенисери и тенисерке на свету!

 

Скромност и поглед у будућност Андријане није су јој дозволили да прича о својим успесима. У једној (прошлој години) освојила је  Куп и Првенство за јуниорке од 16 и 18 година. Остале медаље са којима сам је фотографисао само су пут ка циљу. На правом је путу, свог идола Ану Ивановић, наследила је на тениској позорници лепотом и шармом, очекујемо и победничке резултате, јер стаситу Kрагујевчанку одликује одлучност и снага духа који се ретко виђа.

Она је одлучила да оде

“Било ми је много тешко да се одвојим од Ање. Муж и ја смо све време обраћали пажњу на и њену каријеру. Она је одлучила да оде за Нови Сад, хтела је тако и ми и даљe стојимo иза ње. Први ВТА поени у сеониорској конкуренцији нама много значе! Андријана се изборила трудом на терну за оно што је хтела”, са поносом је рекла Суза Стоилковић, мајка успешне јуниорке у јуниорској и сениорској тениској конкуренцији.

 

Miloš Ignjatović
Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.