I anđeo i đavo – sve sam ti bila.
Sve, osim zlopamtila.
Noći duge, dani još duži,
kao proročanstvo što vekovima kruži,
i često oko suzom potajno prži.
Da li me se setiš, u mislima poletiš,
tugu nadomestiš pogledima u daljinu,
gde nebo horizonte spaja
i svetove okeanima prekraja?
Okreni se, putniče,
ne traži zore nepoznate,
spusti dlanove nežne,
doživi trenutke srcu neizbežne.
