Zane Li je imao devet godina kada je dobio mlađu sestru, a njen dolazak ma svet je porodicu iz malog grada u istočnoj Kini gurnuo u ogromne dugove.
Pod strogom politikom jednog deteta, koja je tada bila na snazi, roditelji Lija su kažnjeni sa 100.000 juana (oko 13.900 dolara) jer su dobili drugo dete – skoro tri puta više od njihovog godišnjeg prihoda od prodaje ribe na lokalnoj pijaci.
„Jedva smo preživljavali,“ priseća se Li. Kao učenik trećeg razreda, bio je primoran da odraste preko noći, preuzimajući većinu kućnih poslova i pomažući majci na pijaci tokom školskih raspusta.
Sada, sa 25 godina, Li kaže da nema nameru da ima decu – stav koji je sve češći u njegovoj generaciji, a koji zabrinjava kinesku vladu dok pokušava da izbegne demografsku krizu koju je sama stvorila, piše CNN.
Decenijama su vlasti pritiskale parove da imaju manje dece, kroz visoke kazne, prisilne abortuse i sterilizacije, da bi sada molile Lijevu generaciju da rađa više.
Prošle nedelje, u najnovijem pokušaju da poveća stopu nataliteta, Kina je objavila da će roditeljima nuditi godišnju subvenciju od 3.600 juana (500 dolara) za svako dete do treće godine starosti, retroaktivno od 1. januara.
Ali za mnoge mlade ljude poput Lija, ova ponuda je beznačajna.
„Troškovi odgajanja deteta su ogromni, a 3.600 juana godišnje je kap u moru,“ kaže Li, koji je uzeo studentski kredit da bi završio master studije medicine u Pekingu.
Koliko „košta“ dete?
Podizanje deteta do 18. godine u Kini u proseku košta 538.000 juana (75.000 dolara) – više od šest puta više od BDP-a po glavi stanovnika – što je čini jednom od najskupljih zemalja za roditeljstvo, prema nedavnoj studiji pekinškog YuWa instituta za istraživanje populacije.
U Šangaju, trošak prelazi milion juana, dok je u Pekingu blizu 936.000.
„Imati decu bi donelo samo više teškoća. Nisam kapitalista i moje dete verovatno ne bi imalo dobar život,“ kaže Li, zabrinut za svoje šanse da nađe posao i razmišljajući o doktoratu.
Ovakav pesimizam prema roditeljstvu – podstaknut usporavanjem kineske ekonomije i visokom nezaposlenošću mladih – predstavlja veliki izazov za vladinu kampanju čiji cilj je podsticaj rađanja.
Suočena sa smanjenjem radne snage i ubrzanim starenjem stanovništva, Kina je 2016. ukinula politiku jednog deteta, dopuštajući dvoje, a 2021. i troje dece. Ali natalitet nastavlja da opada. Stanovništvo se smanjuje treću godinu zaredom, uprkos blagom porastu prošle godine, a stručnjaci upozoravaju na još oštriji pad.
Novo-uvedena nacionalna subvencija za brigu o deci predstavlja važan korak u pronatalnoj kampanji.
Godinama su lokalne vlasti eksperimentisale sa raznim podsticajima – od poreskih olakšica, stambenih povlastica i novčanih pomoći do produženog porodiljskog odsustva. Sada centralna vlada preuzima inicijativu sa standardizovanim programom na nacionalnom nivou, izdvajajući 90 milijardi juana (12,54 milijarde dolara) za subvencije koje bi ove godine trebalo da pomognu 20 miliona porodica.
„Više nije reč o lokalnom eksperimentu. To je signal da vlada vidi krizu nataliteta kao hitnu i nacionalnu,“ kaže Ema Zang, demograf i profesorka sociologije na Univerzitetu Jejl. „Poruka je jasna: ne govorimo vam više samo da imate decu, sada i nudimo novac.“
Novi program, koji uključuje i delimične subvencije za decu mlađu od tri godine rođenu pre 2025, pozdravili su roditelji, ali Zang smatra da to verovatno neće značajno uticati na stopu rađanja. Slične politike nisu uspele u drugim istočnoazijskim zemljama poput Japana i Južne Koreje.
Anti-kampanja milenijalaca i generacije Z
Za mnoge mlade Kineze, suočene sa nedostižnim cenama stanova, dugim radnim danima i nesigurnim tržištem rada, subvencija ne rešava dublje razloge zbog kojih odlažu zasnivanje porodice.
„Nije stvar samo u trošku. Mnogi mladi sumnjaju u budućnost – u sigurnost posla, brigu o starim roditeljima, društvene pritiske – pa novčana pomoć ne rešava problem,“ kaže Zang.
Ironija prelaska sa kažnjavanja roditelja zbog neodobrenih rođenja na subvencionisanje rađanja većeg broja dece nije promakla milenijalcima i generaciji Z – posebno onima koji su iz prve ruke videli kazne politike jednog deteta.
Na kineskim društvenim mrežama neki objavljuju fotografije starih potvrda o kaznama koje su njihovi roditelji platili zbog njihovog rođenja.
Među njima je i Gao, koja je odrasla u zabačenim planinama Guizhouske provincije, jednoj od najsiromašnijih u Kini. Tamo je važilo pravilo da ruralni par može imati drugo dete ako je prvo bila devojčica – zbog tradicionalne želje za sinom.
Kao i njene dve starije sestre, Gao je poslata kod bake odmah po rođenju kako bi se sakrila od službenika za planiranje porodice, dok su roditelji nastavili da pokušavaju da dobiju sina. Imali su četiri ćerke pre nego što su dobili sina.
Danas, u provinciji Jiangsu, Gao (27) kaže da nema želju za brakom ili decom.
„Pošto znam da ne mogu da pružim detetu dobar život, odlučiti se da ga ne rodim je i čin dobrote,“ kaže ona. „Ne želim da moje dete odraste kao ja – bez šanse za napredak, boreći se na dnu društva.“
„Involucija – iscrpljujuća i samoporažavajuća spirala“
Decenijama su mladi u Kini, uz ekonomski rast i bolji standard, verovali da će živeti bolje od svojih roditelja. Taj optimizam sada bledi.
Mnogi mladi, odrasli su sa uverenjem da će se trudom i obrazovanjem popeti na društvenoj lestvici, ali sada postaju razočarani: cene nekretnina su im nedostižne, a diploma više ne garantuje dobar posao – najbolja mesta sve češće dobijaju oni sa porodičnim vezama.
Raste osećaj uzaludnosti, da sav trud donosi sve manje koristi u sve konkurentnijem društvu – što se opisuje popularnim pojmom „involucija“, preuzetim iz sociologije, koji označava iscrpljujuću, samoporažavajuću spiralu preterane konkurencije.
Kao odgovor, mnogi biraju da „legnu“ – izraz koji znači povlačenje iz trke za ispunjavanje društvenih očekivanja, uključujući brak i roditeljstvo.
Džun Džao (29) odrasla je u porodici srednje klase u jednom od najviše „involuiranih“ delova Kine – pekinškom okrugu Hajdian, poznatom po elitnim univerzitetima i izuzetno ambicioznom pristupu odgajanju dece.
Posle osnovnih studija i postdiplomskih u inostranstvu, vratila se u Peking da radi u sektoru odnosa s investitorima. Ogroman pritisak koji je osećala tokom odrastanja – i koji oseća i danas – glavni je razlog što ne želi decu.
„Troškovi su jednostavno preveliki, a korist premala,“ kaže ona. „Generalno imam pesimističan pogled na život – mnogo sam uložila, a dobila vrlo malo zauzvrat.“
Iako ima sreću da na poslu retko radi prekovremeno, teško može da zamisli kako bi našla vreme za odgajanje deteta. Posle posla i večere ostaju joj samo dva do tri sata slobodnog vremena pre spavanja. Još je teže onima koji rade po režimu „996“ – od 9 do 21 čas, šest dana u nedelji.
„Želja za decom javlja se tek kada veruješ da dolaze bolji dani“
Kao i mnogi njeni vršnjaci, Gao nije optimistična ni u vezi života koji bi mogla da pruži detetu, ni društva u koje bi ono bilo rođeno. „Želja za decom javlja se tek kada veruješ da dolaze bolji dani,“ kaže ona.
Tu je i dugogodišnja neravnopravnost polova u roditeljstvu, uz fizički i emocionalni teret koji pada na žene. U slučaju Džao, njena majka je radila puno radno vreme, a uz to joj pomagala sa domaćim zadacima i pratila je na časove.
„Iz prve ruke sam videla koliko je mojoj majci bilo teško da me odgaja. Sigurna sam da žene snose mnogo veći teret i trošak od muškaraca kada je reč o porodici,“ kaže ona.
Kako stopa nataliteta opada, vladajuća Komunistička partija naglašava ulogu žene i njene „vrline supruge i dobre majke“ – kao deo tradicionalne kulture i ključ zdravog razvoja naredne generacije. Vlasti pozivaju žene da razviju „ispravan pogled na brak, rađanje i porodicu“.
Zang, demografkinja, kaže da je nerealno očekivati više dece bez uklanjanja stvarnih prepreka.
„Ne možete vratiti vreme i nadati se da će žene prihvatiti tradicionalne uloge. Današnje mlade žene su obrazovane, karijerno orijentisane i žele više jednakosti. Ako politike to ne podrže, kroz očinsko odsustvo, zaštitu na poslu i fleksibilna radna mesta, stopa rađanja neće porasti,“ kaže ona.
„Vlada želi više beba, ali društvo nije strukturirano da podrži porodice,“ dodaje. „Trenutno roditeljstvo izgleda kao zamka, posebno za žene. Dok se to ne promeni, subvencije neće biti dovoljne.“
Izvor: n1info.rs
