fbpx

Tode Nikoletić: Hoću da volim

Prvi poljubac, srce, žena, ruke, ljubav

Hiljadu puta srce zaboli
Pa brige dođu hladne i sive,
Al moje srce želi da voli
I snovi hoće uvek da žive.

Milion puta neko ih sruši
Pa tama plen lukavo vreba,
A onda sunce zasja u duši
I krila meka rastu do neba.

Zagrljaj pružam kome god fali
I kad dobijam i kada gubim,
U meni radost novi san pali,
Hoću da volim, hoću da ljubim.

Hiljadu puta srce zaboli
Pa usne budu od tuge neme,
Al moje srce hoće da voli
I ljubav da bude njegovo seme.

Zagrljaj pružam kome god fali
I kad dobijam i kada gubim,
U meni radost novi san pali,
Hoću da volim, hoću da ljubim.

Prethodni tekstLorena Kujek- In medias res
Sledeći tekstAfo replika
Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.