Bili smo, ili nismo bili…
sad nije ni važno,
prihvati tišinu,
ponesi je sa sobom,
odćuti, to što te tišti,
nismo se razumeli,
iako smo zakoračili
sigurno, duboko
u ljubav, dodirnuli
se u prazno, jer se nisu
razumele duše,
i šta je sad tu važno,
sem da su plakanja bila iskrena,
i da je svaka suza bolela.
Ostavili smo nedovršenu ariju,
jer su očekivanja bila veća,
a nikad moguća,
koliko god da želiš, i voliš,
dođe trenutak kada moliš,
a molitva ne pomaže,
i ko tu koga laže?
Negde postoji za nas mesto,
neko će tamo…ime da ti piše,
i voli od mene više,
gde ti sudbina mesto odredi,
ljubavi moja, tamo kreni,
i nikada više na rečima ne štedi!
