spot_img

Milan Pajević: Soneta u c molu

Cvrčkom je zvao
Zevala posle ručka
Volela telefonske govornice
I sve govorancije bilo kakve
Znala da je volim
U padobrance me htela
Poljupce da mi šalje odozdo
Dok padam, propadam
Noge polomio
Ogluveo, i tako redom
Kad nisam bio dobar
Tako je ona mene
Priznajem
Bilo je i ovako i onako
Ipak znalo se ponedeljkom
A ona sredom
Ja još utorkom
Četvrtkom,
Subotom ona
Kupali se i bili dobri
Trljali jeno drugom leđa
Ona grebala noktima
Pitala da li me boli
Hoće li ovo leto što dolazi
Biti puno kiše
Ko koga vise voli
Da li me to ljuti
Ili samo vređa
Zašto ne kažem nešto
Onda me pitala znam li
Kako englezi maglu prave
Imala uvek nešto nekom
Da čestita ili prosto piše
Vukla klikere po džepovima
Žvrljala kredom
Dok me čekala
Po trotoarima ili tarabama
Pravila vence, venčiće
Od cveća i trave
Vešala mi oko vrata
Zvala nas barabama
Ljutila se ako kasnim
Besnila i tako redom
Kad se izviče pita da li sam ljut
I hoću li kući, sam ili sa njom
Onda značajno klimala glavom
I prebrojavala prste
Kajala se valjda
A znala da ima pravo
Zbilja sam bio lopov
Ali voleo sam kad se sekira, malo
Da je htela, mogla me istući
Ništa joj ne bih
Naše je ruke svrstavala
na parove razbrojs
Kolone i vrste
Pa neprijatelje napadala
Pitala gde i šta me boli
Da li me je oko prestalo
Onda žmirkala
Valjda da mi se malo naruga
Cugala vinjak, nazdravljala
i pila u ime svih
Onih znanih, neznanih,
Prozvanih i izbrisanih
Prvima pozdrave šalje,
Za druge neće da čuje
Mrzi nova poznanstva
Užasno ih se plaši
Nema je ovih dana
otputovala je, putuje
Čekam je da se javi
Pokušavajući da se utopim
U jednoj šampanjskoj čaši
1971.
Milan Pajević
Milan Pajević
Rođen 1952. godine, u Užicu, u porodici prosvetnih radnika koji su u to vreme službovali u Bosanskoj Vozući. Obično kaže da je prohodao (detinjstvo i niže razrede završio) u Virovu, osnovnu u Arilju, gimnaziju društvenog smera u Požegi, i kada su svi očekivali da će kao pisac “Najlepše pesme Radio Beograda 1970.” da krene na neki od društvenih fakulteta, položio je prijemni ispit na Mašinskom, upisao ga i završio. Napisao je knjigu “PITAO BIH” koja je objaljena na ruskom i srpskom jeziku, epistolarni roman "PLANINA KOJA ME JE VOLELA bostonske i druge priče" (Prometej 2018, 2019), a početkom 2020. izašla je knjiga "ČUDNOVATA PLATNA (ne) ispričane priče" (Prometej). Knjiga "PLANINA KOJA ME JE VOLELA bostonske i druge priče" je početkom 2021. izašla na engleskom jeziku "THE MOUNTAIN THAT LOVED ME boston and other stories" u prevodu SlaviceTomaš. Objavljivao na ruskom, ukrajinskom, engleskom i švedskom, a većina eseja napisanih u poslednje vreme nalazi se na portalu “Naš Nedeljnik”. Pokušava da dokaže da se kulturom i umetnošću može spasti svet. Oženjen je, otac četvoro dece, i deda istom broju unuka.