Za tebe sam bila izvor života,
Redak ostatak drevnih golosemenica,
Blagostiva, kao Srebrni badem
Iz Božije ruke lek ti iznedrila;
Uspravna, razgranata po tvome sam telu
Uznela se u nebo kao večni Ginko,
Da se uz njega uzvereš do neba.
U Domu svete zmije od četrdeset kruna,
Venerina vlas u padinama Azije,
Tajnom obavijen budistički monah
Što na zavetno drvo urezuje svoj am;
Taj sam redak list na kom noćas spiješ,
I budnim te okom čuvam od gromova,
Nek udare u moje ushićeno stablo.
