fbpx

НИЈЕ МОГЛО БИТИ ЛЕПШЕ

000_6575

                                                                 НИЈЕ МОГЛО БИТИ ЛЕПШЕ

 

 Пунолетство Удружења Крагујевчана у Београду и омаж композитору и песнику Драгиши Недовићу у оквиру манифестације „Крагујевачки дани у Београду” прослављени су 13. априла у кући Ђуре Јакшића на Скадрлији. Осамнаест година живота „Удружења” прославио се у препуној кући Крагујевчана и нису могли да се проведу боље.000_6511

 “Желим да вас подсетим да смо у јесен 96. господа Мики Ћурчић, Крста Црнчевић и ја сели у „Два јелена” и почели почели причу о оснивању удружења у Београду. Морам да истакнем да је једно од највећих вредности Удружења „што нисмо увукли политику у наше дружење”. Захваљујући тој чињеници већ 18 година сарађујемо са властима у Крагујевцу и верујем да ћемо тако наставити. Ми смо желели да чујемо све оне који су имали шта да нам кажу: из уметности, културе, науке, друштвених и економских области. Истичем да овде је било увек Београђана из Крагујевца који су то пратили. Ми једни без других не би
000_6534Aпостајали”, рекао је Слободан Бабић, председник Скупштине Удружења.

 Аплаузом су  поздрављени почасни председници Удружења Никола Кока Јанковић, Милан Лутка Тимотијевић, који су својим ауторитетом, животним искуством и љубављу према лепом и животу помогли да истрају.  

  “Удружење Крагујевчана у Београду и пријатеља Крагујевца основано је у Београду 13. априла 1998. године. Основали су га Крагујевчани који су били афирмисани и политички ангажовани, они којима је Крагујевац емотивно уписан у биографије. Удружење је културни наследник Удружења Шумадинаца које је основано 1932. године. Скоро две деценије су се борили за простор и место у београдском културном сазвежђу. Чињеница да је модерна Србија настала у Крагујевцу дала нам је снагу. Постали смо институција, храм духовних вредности који је организовао преко 600 манифестација, на којима је учествовало више хиљада извођача и скоро 40 000 посетилаца. Били смо издавачи , суиздавачи или формални покровитељи десет књига. Остварили смо сарадњу скоро свим културним институцијама из Крагујевца. Булевар Деспота Стефана 12 је адреса места које уз простор, телефон и секретарицу Удружења обезбеђује информације било коме из Крагујевца и Београда”, рекао је Зоран Матовић председник УО Удружења.

 “Једном Крагујевчани увек Крагујевчанин! Градови нису географске локације, већ ментални простор. Крагујевац је очигледно успео да учини све људе суграђанима. Шта је за нас у Крагујевцу Удружење Крагујевчана „један велики излог који може све оно што се ствара и настаје  у Крагујевцу представи престоничкој публици”. Да буде запажено, ако већ није. Истовремено је једна врста кибиц фенстреа да ми видимо који су то трендови у престоници. Био сам на бар стотину програма: публика, учесник, организатор. Сијасет упечатљивих слика је ту: промоција књиге о стрељању у Крагујевцу, а нестварно ми изгледа серијал „Крагујевац што некад беше”, рубрика „Крагујевац који волимо” у којој су биле величине српске и крагујевачке прошлости. Удружење је путоказ и збориште”, рекао је Миодраг Стоиловић.

 Музичко-поетским рециталом чланова ЦЗНТК „Абрашевић”, наступом ансамбла солиста „Траг културе” и презентацијом допуњеног издања монографије „Тако је живео и стварао Драгиша Недовић” аутора профеора др Драгана Батавељића представљено је стваралаштво Драгише Недовића, обележено је 100 година од рођења великог компоозитора и песника.

000_6542A

  “О Драгиши Недовићу не може све да се каже у једној књизи. Вечерас представљам другу књигу о њему „Тако је живео и стварао Драгиша Недовић”, на 400 страна, а планирам и трећу. Прва књига имала је двеста страна и радио сам је на брзину. Другу сам радио пет година, захваљујући поклону Драгишиних потомака. Дали су ми један затурен и  заборављени кофер пун његових рукописа.. Кофер није отваран 50 година. У овој књизи забележио сам 226 његових песама. За десетак година планирам на 800 страна да објавим његове песме, јер постоје индиције да је Драгиша био много плоднији аутор и да је написао можда преко хиљаду песама.  Његове најпознатије песме су:

000_6546GOVOR B„У том лепом старом граду Вишеграду”, Ајд идем Радо”, „Негде у даљини поглед ми се губи” и наравно аутобиографска песма „Сирома сам друже, нигде ништа нема”. Морам да истакнем да је његова песма „Плућа су ми болна” дуго била забрањена за интерпретирање. Не знам да ли је Недовић био већи композитор, текстописац или песник! Властимир Павловић Царевац је тврдио за његове песме „ово може да напише само један истински народни геније”. Текстописац Обрен Пејовић је изјавио „да је Драгиша Недовић бард српске музике, да је после њега много празно, па да је онда он”. Његове песме су поезија, када врсни иструменталиста аранжира његове песме, добијемо ремек дело које ће се певати док задњи Србин постоји на овој планети”, преставио је публици књигу професор др Драган Батавељић.

 “Народ више воли музику него неку говоранцију. Ова занимљива књига је у потпуности остварена, јер је у потпуности представила лик и дело овог значајног уметника. Уз неке мале додатке ова књига би могла носити назив „Монографија Драгише Недовића”. У овој књизи добићете све информације о животу Драгише Недовића, текстове и ноте који ће допрети до срца читаоца и својом лепотом оплеменити његову душу! Да ли је Драгиша Недовић текстописац или песник чије песме имају трајну универзалну вредност је питање које још остаје отворено. Одговор ће дати компетентни људи који се баве овим послом.000_6553BJELANOVIC Сигуран сам да неке песме заслужују потпуно други прилаз, а време ће показати да ли сам у праву”, рекао је Раденко Бјелановић, председник Удружења књижевника Крагујевца.

 Остале угођаје не можемо верно пренети, реч су преузели музичари, професионалци,  виртуози. Микс Драгишиних песама,” Сирома сам друже”, “Прођох Босном”, “На Морави воденица стара”,” Стани, стани Ибар водо”, “Јесен прође” у извођењу ансабла „Траг културе” и чланови ЦЗНТК „Абрашевић”, на челу са Владом Ђорћевићем заслужују комплименат од посетиоца и организатора „НИЈЕ МОГЛО БИТИ ЛЕПШЕ” Крагујевчанима у кући  Ђуре Јакшића. На зидовима акварели Драгана Недељковића „Београд поглед кроз прозор” Дивно да није могло бити лепше.

 

 

000_6523Slobodan Babic

 

000_6522Matovic

000_6527VLADA

000_6535BATKE

000_6570

                                                       

 

 

000_6582

 

 

000_6520

 

000_6524

000_6537CRNCEVIC

000_6567

000_6549BATKE

000_6556BJELANOVIC

000_6594Lutka

000_6559

000_6578RADOVIC

000_6528VIOLINA

000_6568PEVAC

000_6538KAMERRMAN

Prethodni tekstKarikatura dana
Sledeći tekstDnevna doza aforizma
Miloš Ignjatović
Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.