O pogled sam tvoj se spotakao
I srušio kada si me srela,
Tako bih te usnom dotakao,
Makar duša od žeđi mi svela.
Gorda kao jasika u gori
I nestvarna čim iz vida mineš,
Ko cvet mi se srce razbokori
Kad osmehom usnice odškrineš.
Tad osetim kako junak gasne
I kako se ruši vaseljena,
Neuzbrana kao dunje kasne,
A ruka mi bolna posečena.
A noge mi umorne i trome,
Da te stignem nemam za to ata,
Idem kući, ali nemam kome,
Idem kući, a fale mi vrata.
O pogled sam tvoj se spotakao
I srušio od krvavih rana,
Tako bih te usnom dotakao,
I zaspao do sudnjega dana.
