Putevima sasvim sivim
Kroz bespuća I gradove,
Idem sjeban da odživim
Posrnuća I padove.
Sav od rupa i zakrpa
Mesecu ću srce dati.
Idem da me u noć strpa,
Čekaju me nepovrati.
Fenjer duše jedva palim.
Noć je duga. Vid sve kraći.
Valja ići, al ne žalim,
Treba sebi rupu naći.
Ljubio sam I gubio,
Pio med I sranja gorka.
Sam sam nebo izdubio,
Dolazim ti, brate, Lorka.
Sipaj vina za svog brata,
Nalij nam još kaplju jednu.
Evo sedlam svog dorata,
Da napojim dušu žednu.
Iz zbirke boemske poezije u pripremi “ TAKO JE TO, BRALE“
