fbpx

žika ranković: s p o t

Na splavu u Ćupriji  Breht snima spot  sa svojim ortakom, svojom devojkom i poznatim glumcem. Morava se gubi u daljini pod kapima kiše,  boje su se ujednačile u sivilu. Glumac je popio već sedam-osam viskija. Recituje Lorkinu „nevernu ženu”.  Krupne kapi dambaraju po tendi splava.

U ovoj sceni devojka  stoji na ulazu u bar,  gleda dugo u oči matorog glumca a onda on prilazi, grli je, i naprave par okreta kao da igraju.

Matorac i viski počinju da greše. Matori na kvarno hvata za guzu Brehtovu devojku.

Ona koluta očima, gura ga i ljutito gleda u Brehta. Pogledom pita: šta je ovoj matoroj budali?

Matori i dalje trkelja: “odvedoh je ja do reke  misleć za nju devojka je” –  Breht dodaje: al udata ona beše.

U majku mu, mikrofon nije radio – kaže kamerman – mora da mu smeta ova kiša.

Idemo ponovo –  kaže Breht.

Glumac sipa u sebe još jedan viski i razvodnjenim očima gleda u daljinu.

Devojka  sikće Brehtu u uvo: reci ovom kretenu ako me još jedanputa uhvati za dupe da ću da ga bacim u Moravu.

Kiša ubi. Bubnja po tendi u ritmu mitraljeza.

Bolje biti pijan nego star – pevuši kamerman,  dok ponovo kači bubicu na košulju tužnog  glumca.

Idemo – kaže Breht.

Gde – kaže ovaj. Ha-ha, šala mala.

Idemo ponovo – strpljivo odgovara Breht.

“Odvedoh je ja do reke… Sipaj još jedan – kaže glumac,  pružajući devojci čašu.

Kamerman, koji je taman počeo da snima, širi ruke i ustaje od stola.

Jebiga, ovako možemo do mraka.

Devojka odlazi do šanka za još jedan viski, u prolazu besno pogleda Brehta koji joj namigne i šljepne je po guzi.

Glavni glumci ovog spota definitivno su: kiša, viski, suzne oči ostarelog glumca i njena guza, njena lepa, čvrsta, kruškasta guza.

“Odvedoh je ja do reke misleć za nju devojka je” – recituje glumac Moravi natkriljenoj ogromnim drvećem, utonuloj u mutne crne oblake.

Kamerman: Drugi kadar peti put!

Idemo, idemo u materinu – sebi u bradu prošaputa Breht  zagledan u dve duge vitke noge i jedru guzu  svoje lepe devojke.

Breht: Pauzaaa!

Kamerman:  ( skoro plačljivo) Bre još ništa nismo ni snimili a ti…

Breht: Rekao sam. Pauzaa! Ko je za, ko je protiv, ima li uzdržanih?

Kamerman: Okej šefe. ( devojci) Sipaj i nama po jedan skivi.

Breht: (grli devojku) Tako tebra. Opusteno. Neće nigde ništa da pobegne.

Glumac: E ta ti je na mestu sinak. Još po jednu nego šta. Ima da ga uradimo za Oskara. Samo laganica…

A kiša sam piči.

Glumac: “Al zavoleh devojku iz grada sa usnama ko pupoljak ruže”

Breht: Tako je glumac. Živeli drugovi umetnici!

Kamerman: Polako! Pazite na bubicu, mislim, stvarno se izvinjavam ali…

Devojka: Bubicu? Od kad se to tako zove?

 Smeh umetnika, pomešan sa skivijem i letnjim pljuskom,  lagano tone u moravske brzake.

 

 

 

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.