Bela noć u zagrljaju tišine
Promiču pahulje
Azovskim morem
glečeri plove
Vozovi prolaze
nigde pristaništa
Rostov na Donu
otvara vrata mojim čežnjama
Tvoja mi duša kao ruska
zima
svira balalajku
Pod ledenicama svetlosti
odsjaj titra
bela jutra u nedrima mojim
žudnjom priziva
Slepo te srce nemim glasom
doziva
na rukama tvojim sve moje
počiva
Poslednju strofu u kupeu
recituje
zabludeli pesnik što rađa se
u vreme kiša
Kad odrecituje sanjivo rukom
odmahuje
na stanici voz čeka da krene
Stepska je zima
Pod strehom ledenice
kao prezir
oštre
nazubljene prete ispucaloj
koži
na obrazima rumen
a trepavice teške od inja
Bela je noć
glasovi iz sna probuđeni
Balalajku mi tvoja duša svira
da umiri jecaj hladnog srca
da uteši neutešivo
pozdrave po drugu i bratu
šalje
suvim voćem da ne budu
prazna nedra dariva
Sve što imam s tobom dolazi
i odlazi
zbunjeno za tobom srce
unazad gleda
Bela se zima sa prozora
povlači
i to što te nemam moje je
a što imam tvoje sve
u meni počiva…
