Na poslu. Razgovori u kuhinji pored kafe aparata:
„Upravo sam došla iz kuhinje gde sam ja oprala tanjir od doručka, a koleginica kuvala kafu. Ćas, po ćas, kaže ‘e, nisam ti rekla da sam pročitala knjigu!’ ‘I? Kakvi su ti utisci?’, pitam.
Sin piše fantastično. NIKAD NISAM PROČITALA LEPŠI OPIS JESENI NIGDE. i njihov odnos je divan, otvoren, fantastično.’ (ST)
STRPI SE
Juče jesen svratila u Boston na dan. Noge mi se bejahu smrzle tokom noći jer sam prozore ostavio otvorene ne očekivavši je, a ona se uvukla krišom i nije htela da me budi nego legla pored mene da se malo odmori od puta. Kad sam ustao bila je svugde. Moja jedina strast.
I tako sam se ceo dan zaljubljen u miris i sitnu kišu šetao gradom i buljio u izloge. Gledao knjige, ponovo sav zainteresovan u sve što se dešava u ovom gradu. A na sebi sam nosio džemper isključivo za ovu priliku – jesen usred leta. I ona se smešila smirene duše. Srećna što sam je primetio i odvojio dan za nju. A ja sam u stvari sve vreme čekao uplašen da ni ove godine neće ostati dugo. I neće, znam, al’ uspela je da se provuče bar na kratko pre vremena tek da mi da do znanja da je tu. Danas je već negde drugde. Bukovski jednom reče da moraš da prihvatiš ono što ti se da, i to je bilo to – juče.
Boston, 14.8.1998. god.
Iz knjige PLANINA KOJA ME JE VOLELA bostonske i druge priče
Fotografija : Jesen u Bostonu, google pfoto
