17. Juna 2019. | 06:53
Početna / Magazin / Olga Tomović: Jutarnji dijalozi ratnika svetlosti

Olga Tomović: Jutarnji dijalozi ratnika svetlosti

Ima dana i “dana”, vreme kao da ističe svoju nadmoć nad ljudskim uticajem. Mada se neki svojski trude da zaobiđu vremenske prilike i neprilike, gospođa sudbina je neumoljiva, nasmeje se i pokaže prstom: “Tu sedi, tu ti je mesto i da nisi zucnuo.” Tako se stvara prirodni poredak, tako se uči život i tako u čoveku nastaje poštovanje prema stvarima na koje ne može da utiče.

Pripadam onom soju ljudi koji se svojski odupire naletima života, odbijam iz fundamenta i pomisao da nisam gospodar svog života, da je sve to negde već zapisano i da se samo lista, odvija, linearno nastavlja bez mog uticaja.

Ima dana kada često pomislim: “Čemu rat? Što da trošim toliko energije u pokušaju da zauzdam neuhvatljivo?”. Tada se budim umorna i na ivici predaje. Tada je jutro sivo i kad je julsko sunce bez oblačka. To su oni mali – veliki ratovi koji iscrpe volju, a snagu pretvore u nemoć. A onda, u svom tom sivilu, gospođa sudbina isuče svoje najjače oružije, unutrašnji dijalog razvija do one tačke kada razum nadjača fluid duha, kada sama sebe ubedim da je najbolje prepustiti se i otploviti…to je jedino razumno rešenje…to je olakšenje…to je smiraj.

Praznici su i svi teže tom smiraju, što ne bih i ja? Propoveda se mir Božiji i spokoj, a meni je u duši uragan. Ne, neće mene to, ne dotiče me ta mirna voda, mene kupaju visoki talasi i bure. Ne dam da me uhvati melanholija ravne linije, a govore da je to savršenstvo. To propovedaju i religije i mnogo umniji od mene, ali je se ne predajem. Kao konkvistador osvajam one teritorije koje su ljudskom postojanju strane, jer su izvan oka i nauke i tu obitavam, tu oštrim kandže i sklapam oklop od perja.

Moji su ratovi teški, preteški za telo do mesa, krvi i kostiju. Njih vodim unutra gde sam najjača, gde nemam krik, ni poklič, samo tišinu i snagu. U samoći hodam lavirimtima samospoznaje i nosim svetlo i mač. Sudaram se sa dušama uspavanim i dušama zamjeva vremena koje gasi plamen svake različitosti. Uniformno, jednako, a jadno u svojoj jednakosti.

E, tu se neke duše razlikuju od drugih, jer ne prihvataju činjenice i sklonije su fantaziji nego razumu, više vole duh od tela, odbijaju pregovore i u životu ih drži ono ratno stanje, a ne spokoj. Pa kažem:”Odbij od mene gospođo subino, nisam ti ja slasan zalogajčić, žilava sam i mršava, ljuta i prezačinjena, pljuni me dok se nisi zagrcnula!”

I suze, talasi moji, ne stidim ih se, grlm ih, jer su porod duha mog, jer su znak da je u meni energija saosećanja i osećanja, moć života preživljenog i proživljenog i svih susreta, svih rastanaka, svih dodira, strasti i umiranja. O, kako su one moćno oružje ratnika svetlosti.

Razmišljam tako i dan je siv, teren je brdovit, sve što je gore palo je dole, a blato kalja čistotu nebesa, duša je umorna, ali prezriva i cinična, srce je na mestu…dobro jutro živote.

Ratujem i dobro je dok ratujem, zlo će biti kad zaboravim na miris nagorele duše u zoru.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Olga Tomović

Olga Tomović
Rođena 1969. u Beogradu. Život joj je obeležila muzika i politika, umetnost i realnost, stvaranje i razaranje. Diplomirala je violinu na FMU u Beogradu, a takođe i žurnlistiku na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu. Pisanjem se bavi od najranijeg detinjstva, a piše kao što svira - srcem, iz srca i čiste emocije. Glavni je urednik i lektor na portalu Konkretno.co.rs, gde objavljuje svoje priče, pesme u prozi i kolumne. Autor je romana „Lav i Ruža“ i zbirke priča „Bajke o bogovima, vukovima i ženama“ , oba u završnim fazama pred objavljivanje.