19. Juna 2019. | 03:01
Početna / Drugo / Otvaranje izložbe APOKALIPSA – BOR

Otvaranje izložbe APOKALIPSA – BOR

 …Emanuele Mašoni i Aleksandar Zograf, Apokalipsa – Bor, fotografija i strip!

Otvaranje izložbe APOKALIPSA – BOR,
    četvrtak 11.4.2019, 19h, Galerija ARTGET,
KCB, Knez Mihailova 6

    Emanuele Mašoni i Aleksandar Zograf,
Apokalipsa – Bor, fotografija i strip

    Galerija ARTGET
STETIKA APOKALIPSE
Emanuele Mašoni  – Borska beležnica
    11. 04 – 2. 5. 2019.

    Duša i telo savremenog čoveka su raspolućeni. Prvo čezne za lepim i dobrim. Drugo vapi za samoodržanjem. U tom procepu počiva – da, počiva – Bor, bez stanovnika koji su isčezli u apokalipsi duhovne ispražnjenosti i egzistencijalne surovosti. Upravo takav Bor fotografiše Emanuele Mašoni. Nema u ovim Mašonijevim fotografijama ni decidnog siromaštva, ni beznađa  – što bi se očekivalo od dokumenatrne fotografije. Apokalipsa je kraj, a ne ožiljak na bolesnoj duši i izmučenom telu. Posle smaka dolazi novi početak. Kad je slikao prizore borske nedođije, Mašoni nije znao da je na pomolu rešenje za sunovrat basena. Međutim, kao da je naslućivao. Jer, njegovi snimci iz ciklusa koji je nazvao Borska beležnica dokumentuju gotovo do kraja apstraktnu estetiku apokalipse.
Rad fotografa se uobičajeno smatra imitativnim. No, u osnovi toga je velika zabluda. Okolina ne može da se imitira jer bi onda fotograf bio u ulozi nekoga ko podražava dugotrajan proces. Ali, okolina može da se preslikava. Upravo to čini Mašoni, tako što preslikavanje proističe iz svesti da i propadanje može da ima svoju estetiku.
Umetnik fotografijeEmanuele Mašoni viđeno (u Boru) prisvaja kao kapital slikovnih znakova za svoje likovne ciljeve, sapete između dve sfere interesovanja. Jedne – snimaka apokalipse (u savremenom značenju te reči) rudnika i rudarskog gradića. Druge – slika fantazmagorične lepote gotovo halucinantne okoline. I kao što izvorno reč apokalipsa ne označava katastrofu sudnjeg dana već podizanje vela/razotkrivanje/otkrovenje, tako i Mašonijeve fotografije emaniraju pretežno estetiku apstraktnog.
Fotograf je u ulozi Tvorca. Njegov usud gordosti svakako nije vrlina u hrišćanskom smislu vizionarske najave kraja istorije i dolaska Božjeg izaslanika, ali je opravdan time što Umetnik svojom produktivnom snagom stvara Umetnost – onu koja se ne divi majci prirodi kao takvoj, već sebi daje pravo da u njenom sunovratu nalazi estetiku. Neutažen je čovekov krik, čak i iz zloslutne dubine jalovišta! Gerniku, prestonicu Baska, fašisti su sravnili sa zemljom, pa ipak, na njenoj katastrofi „nikla je“ jedna od najvrednijih i najlepših slika svih vremena!
    Milena Marjanović

    KAO ANĐEO KADA RAZMIŠLJA O APOKALIPSI
Priča o Borskoj beležnici Aleksandra Zografa, sa svojih 14 tabli u boji i celokupnom strukturom, podseća na arheološko iskopavanje. Počinje dokazom prisustva rude u ovom regionu, prisustva bakra, teškog metala, blistave bezvremenosti. A ipak, to je samo privid, jer zahvaljujući njegovom arheološkom metodu, odmah ga prekriva ljudski vremenski okvir: otkriveni predmeti podsećaju nas da je evropska istorija metalurgije počela u Boru i da se nastavlja transformišući se u geo-istoriju ili geopolitiku do današnjih i budućih vremena. Priča se završava poslednjim iskopavanjem: ekshumacijom posmrtnih ostataka mađarskog pesnika Mikloša Radnotija (1909–1944), koji je za vreme nacističke okupacije deportovan na prisilni rad u rudnike bakra i na kraju ustreljen u vrat u jednom maršu smrti. Pesnikovi posmrtni ostaci: ono što je ostalo od njegovog tela, njegovi poslednji mali lični utisci i poslednje pesme – Borska beležnica.
Zograf se ovde direktno suočava sa razornom materijalnom prolaznošću i odgovara na izazov biranjem najlaganije od svih umetnosti – stripa. To je umetnička forma koja se sastoji od vazduha – čak i u vizuelnom smislu, sa rečima koje lebde iznad slika, zatvorene ili nezatvorene u „oblačić“. Njegov sveden i precizan govor se, na kraju krajeva, izvanredno ogleda u pesnikovoj vizionarskoj beležnici: jedina šansa umetnosti da se suoči sa ponorom jeste da pronađe neki jednostavan znak – koren, mesečev zrak, opušak cigarete među usnama – nešto što može popraviti stvarno stanje stvari, nešto što može vratiti one jedinstvene, svakodnevne predmete koji nam omogućavaju da se ne prepustimo. Upornost da svedoči je najtipičnija odlika umetnosti koja pokušava da se bavi holokaustom, koja se usuđuje da opisuje neopisivo: baš takva odlučnost karakteriše slikarstvo Zografa, koji se hvata u koštac sa pravcem nazvanim strip-žurnalizam dovedenog do ivice ponora. Kao specijalni reporter s olovkom u ruci, primoran je da detaljno opiše događaj, sažeto, jednostavno i iscrpno. Pa ipak, njegovi brzi potezi pažljivo čuvaju jasnu završnicu svake linije; on ih zgušnjava unutar prostora moćnog živog znaka i digitalno boji svaku tablu – tehnika kojom savršeno vlada. „Kopanje“ koje Zograf vrši svojim stripovima razotkriva stvarnu stratigrafiju, jer otkriva isprepletanost onoga u što se čovečanstvo pretvorilo i onoga što čovečanstvu mora ostati, njegovo sećanje, njegova istorija nasilja za koje uvek postoji rizik da ih prekriju nove psihološke ili ideološke naslage i materijali.
    Ilari Valbonezi

    Emanuel Mašoni (Rim, 1967) od devedesetih godina prošlog veka radi u svetu modne fotografije. Od samog početka, pored produkcije, bavi se i istraživanjem drugih tema i situacija: mesta mikro-istorije, kako bi se fokusirao na „margine“ velikih istorijskih pokreta. Od 1994. do 1996. godine, Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) ga je slao u Bosnu, Srbiju, Kosovo, Jermeniju, Čečeniju, Dagestan, Azerbejdžan, Gruziju, Abhaziju, Irak i Avganistan sa zadatkom da dokumentuje rehabilitaciju ljudi koji su stradali od mina. Postepeno su se od njegovih istraživačkih fotografija formirale poetičnije i čvršće strukturisane serije koje nastoje da se približe lokacijama mikroistorije, gde događaji dobijaju nove dimenzije i nove nivoe značaja, ili motivima vezanim za trenutke, ličnosti i događaje koji su obeležili istoriju time što su uticali na kulturnu, socijalnu i političku savest.
Godine 2017 je, u Zemaljskom muzeju i Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine, otvorena njegova prva retrospektivna izložba pod nazivom Muzej je zatvoren (2013–2017). U januaru 2018. godine njegova serija Suvenir– devet fotografija postavljenih na lajt boks, koje prikazuju preparirane životinje iz kolekcije Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu – izložena je kao javna instalacija, osvrt na opsadu Sarajeva, u Preradovićevoj 5 u Zagrebu. Serija fotografija pod nazivom Borska beležnica, koja je započeta u Srbiji 2017. godine, prikazana je na Budimpeštanskom festivalu fotografije 2018. godine i, u januaru 2019. godine, u Mađarskoj akademiji u Rimu, u saradnji sa Bibliotekom Akademije nauka. Katalog izložbe (u izdanju Balkanology), uvršten je u Izložbu foto knjiga u Muzeju Benaki, Atinski festival fotografije, 2018. godine.

    Saša Rakezić, alias Aleksandar Zograf (Pančevo, 1963), objavljuje stripove u jugoslovenskoj periodici od 1986. godine, a od ranih devedesetih aktivnije u inostrastvu, naročito u Americi, u časopisima kao što su The Comics Journal, Zero Zero, Weirdo, Rare Bit Fiends, Buzzard, Tantalizing Stories, The Stranger, New City. Fantagraphics Books publikuju više njegovih samostalnih naslova: Life Under Sanctions, Psychonaut #1 i Psychonaut #2. Počev od 2003. godine, redovno radi dve strane stripa u boji za beogradski nedeljnik Vreme. Samostalne izložbe je imao u Pančevu, Beogradu, Sijetlu, Parizu, San Francisku, Poatjeu, Rimu, Solunu, Beču. Samostalne naslove je objavio u Britaniji (Dream Watcher, Bulletins from Serbia), Italiji (Diario, Lettere dalla Serbia, Psiconauta, Salluti dalla Serbia, C’e vita nei Balcani, Appunti 1, Appunti 2, Storia, Segnali), Francuskoj (E-Mails de Pancevo, Bons Baisers de Serbie, Vestiges du monde), Španiji (Como Fui bombardeado por el mundo libre, Fin de siglo, Vida en los Balcanes), Srbiji (Okean iznenađenja, Mesec i ognjeno srce, Polovni svet, Osveta crvene veštice, Dvaput naopačke, Zlato na Mesecu, Mala otkrića), Hrvatskoj (Tušta i tma), Finskoj (Elamaa Saarroksissa), Nemačkoj (Psychonaut), Grčkoj (Hairetismata apo ti Servia), Mađarskoj (Pszichonauta, Elhasznalt vilag), Portugaliji (Mundos em segunda mao 1, 2), Japanu (Bakugeki-chi Serubia karano tegami), Poljskoj (Pozdrowienia z Serbii)

Izvor: ARTGET
Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.