18. Oktobra 2017. | 14:54
Početna / Knjige / Razgovor u četiri oka: Stevan Krstec i Maja Stanković

Razgovor u četiri oka: Stevan Krstec i Maja Stanković

Na pragu smo 61. Međunarodnog beogradskog Sajma knjiga koji će se održati od 23. do 30. oktobra 2016. pod sloganom „Knjige u ruke“. Islamska Republika Iran biće počasni gost ovogodišnjeg sajma i učestvovaće sa najmanje deset izdavača. Takođe, na sajmu će se predstaviti mnogobrojni domaći izdavači a pripremljen je i raznolik, bogat prateći program, kao i niz izložbi.

Kreativna radionica Balkan, mlada, inovativna izdavačka kuća koja se bavi i promocijama drugih umetnosti i kulture življenja, kao i humanitarnim radom, i ove godine će predstaviti svoja nova kao i stara izdanja na galeriji Hale I.

Razgovarali smo sa Stevanom Krstec koji se nalazi na čelu Kreativne radionice Balkan. Njegovo ime ljubitelji knjiga mogu pronaći na koricama preko 120 naslova, a kao urednik potpisao je najmanje dvostruko toliko. U tridesetpetogodišnjoj  novinarskoj karijeri ime Stevan Krstec se moglo pročitati u gotovo svim značajnijim novinama “velike Jugoslavije”. Trčao je, iako je Lala, od Triglava do Đevđelije. S ponosom pokazuje svoj “kliping press” gde je pored slovenačkog i makedonskog, prevođen i na hrvatski jezik! Pisao je: za “Omladinske novine”, “NON, “Zdravo”, “DŽUBOKS”, “Borbu”, “STUDIO”, “TV reviju”, “Politika ekspres”… I još niz dnevnih novina i nedeljnika. Krajem sedamdesetih počeo je u Radio Beogradu kao organizator i novinar kultne muzičke emisije “Veče uz radio”, gde je uz legendarnog Nikolu Karaklajića priredio preko sto radio emisija. Kasnije, muzičko znanje, stečeno u radiju, preplitaće se i saplitati ga ceo život. Malo, malo, pa mu se ime nađe na nekom od, nekada LP ploča a sada CD-a. Iz karijere producenta, tekstopisca, marketing menadžera izdvaja svoj rad sa grupom “Alisa” u drugoj polovini osamdesetih. Na bedemima borbe protiv Miloševićevog režima pridružio se ekipi koja je pravila humorističko/satirični list “Naša krmača” gde je u svojstvu “tatice za sve” radio sve što mu je dopalo šaka. U seriji “Nacionalna kuhinja” u produkciji «NIB Alternative» u 66 petominutnih epizoda igra nacionalnog kuvara Stevu Karakondžulu, šašavog junaka koji svuda mora da gurne svoj nos i ostane čitav. Posle uspeha koji je serija doživela Steva Karakondžula je ozbiljno shvatio svoju misionarsku ulogu i krenuo stazama i bogazama Srbije tragom svog preteče Vuka Karadžića da prikuplja viceve, sms-ove i šaljive narodne umotovorine Srbije 21. veka. Tu su i mnoge druge misli, grafiti, pesme, priče, i štošta drugo što Stevan neumorno prikuplja. Od 2007. godine obavlja posao urednika izdanja “Beoknjige”, a danas, kao što smo već napomenuli, nalazi se na čelu izdavačke kuće Kreativna radionica Balkan

 

 

Za početak, upoznajte nas sa Kreativnom radionicom Balkan.

Kreativna radionica Balkan objavljivanjem knjiga i publikacija na: srpskom, hrvatskom, bosanskom i crnogorskom jeziku, na ćirilici ili latinici, razvija međunarodnu kulturnu saradnju u regionu Balkana i šire, koja je zasnovana na uvažavanju i poštovanju međusobnih razlika, istovremeno negujući međusobne sličnosti, koje se zasnivaju na zajedničkom kulturnom nasleđu.

Rezultat ovih ciljeva su štampani Zbornici radova, u kojima su na maternjim jezicima zastupljeni autori iz više država, i koji na zajedničkim okupljanjima predstavljaju svoje kulture. Ovaj vid međunarodne kulturne saradnje KR Balkan nastavlja i u budućnosti, uz želju da uz pomoć sličnih organizacija u regionu i donatora omasovi, kao i da proširi kreativni tim saradnicima iz drugih zemalja, uz prevođenje na druge jezike, kao vida međusobne interakcije i dodira kultura.

Autori Vas hvale kako ste veoma predani svom poslu kao urednik i kako u svaku knjigu ulažete previše energije.

To je malo izvrnuta percepcija, jer, ja mislim da urednik daje sebe onoliko koliko i autor. To je uzročno-posledična veza, ako autor ne zahteva puno ni urednik ne čini šta treba. Na žalost danas svako može potpisati knjigu, a tragično je tim pre, što autore nije briga ko im potpisuje knjigu. Vidim danas mnogo knjiga koje potpisuju lektori, urednici i najtragičnije recenzenti koji nemaju apsolutno nikakav legitimet i legalitet u književnom svetu, već im je to omogućilo boravljenje i lobiranje  na društvenim mrežama… U tom miljeu nije teško biti, po mišljenju autora “predan svom poslu” a ja, kao autor koji je prodao preko pola miliona knjiga, nemam problem da podelim iskustva sa autorima koji to žele… Srećan sam ako to neko, sa kim radim, prepozna.

 

Stevan Krstec i Miodrag Stošić
Stevan Krstec i Miodrag Stošić

 

Vaša izdavačka kuća je iznedrila “Zbornik savremene ljubavne poezije”, “Zbornik savremenih ljubavnih priča”, “Zbornik poezije stopama Alekse Šantića”. Znamo da su to Zbornici koji su okupili autore ne samo iz naše zemlje već i ljubitelje pisane reči iz regiona kao i sveta. Na ovogodišnjem sajmu knjiga, predstavićete novi Zbornik “Zbornik poezije za decu”. Recite nam nešto više o ovom projektu.

U samom početku, hteli smo da to bude “Zbornik poezije stopama Jovana Jovanovića Zmaja”, međutim, nedugo po najavi krenula je stravična negativna kampanja na društvenim mrežama, koja nas prati, uzgred, od prvog zbornika, a ona nas malo u prvi mah pokolebala a onda uz sugestiju autora i konačno opredelila da to bude “Zbornik poezije za decu”. Među 800 radova redakcijski kolegijum je odabrao nešto preko 200 radova od 103 autora. Čini mi se da niko iz redakcije nije zadovoljan potpuno jer, iako je bilo puno autora sa dva i više rada teško smo se odlučivali šta odabrati a šta ne.

Peca
Peca

Pomišljali smo, da autori doista ne shvataju našu poruku “pomeriti granice na bolje” ako nas na desetine puta mejlovima ubeđuju da je verska, domoljubna, prirodoljubna, ekološka… pesma “obavezno” i dečja… Seli smo i razmislili, odlučili, da je deset puta više radova nego pristiglih, ovo je najbolje što smo mogli odabrati. I odabrali smo to što smo odabrali. Nismo hteli da silimo knjigu na predviđenih i optimalnih 400 i više strana, kako smo planirali. Recezent knjige je Petar Marš koji je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka vodio kultnu dečju emisiju na Studiju B “Peca i deca”. I on je u svom obraćanju pesnicima jako dobro primetio da ima mnogo toga što se može još ispraviti što smo i mi zaključili tokom čitanja materijala. Ako bi uspeli nekako finansijski da se konsolidujemo, razmišljam, da napravimo i strožiju selekciju i da u višesmernoj komunikaciji autoru pomognemo da napiše još bolju pesmu… Znam da sve ovo zvuči utopistički, ali kada se hoće onda se traže načini da se i odradi to što se želi, i mi tražimo te načine, a da li ćemo uspeti, to ne mogu da garantujem.

Da li je u planu neki sličan projekat?

Naravno da je u planu. Mi smo imali u planu da odradimo ZBORNIK AFORIZAMA I KARIKATURA i ZBORNIK HAIKU POEZIJE. Posle dve godine poziva preko specijalizovanih sajtova, uglavnom iz regiona, a tek malo iz Srbije, Srbija nas bojkotuje, konstatovali smo da mi nećemo uspeti da realizujemo ZBORNIK AFORIZAMA I KARIKATURA. Naši autori su i naši suizdavači, sa manje od 50 autora mi ne možemo pokriti izdanje tako kvalitetnog zbornika kao što radimo. Priznajem da mi je neshvatljivo, što mi je nedavno naglasio jedan od hrvatskih autora da u Srbiji od preko 500 aforističara nismo uspeli da nađemo 150, što je potreban broj za isplatu „samo“ štampe tako visokokvalitetno odrađene knjige. Još me više čudi neodazivanje karikaturista, jer, gde oni danas mogu, sem par vrhunskih karikaturista, da objavljuju? Dok sam radio u satiričnom magazinu „Naša krmača“ mi nismo mogli zamisliti stranu bez karikature, i tada od 1996. do 2004. mi smo bili jedini koji su toj umetničkoj grupaciji davali šansu da nešto objave. Da budem iskren, verovao sam da ćemo imati problema da bude karikatura više od aforizama. Demantovao me je odziv, ni jedne ni druge forme nije bilo čak ni u približno zadovoljavajućoj količini. Dobijali smo amaterske karikature koji je odabirao mr Milenko Mihajlović, akademski slikar i jedan od najpoznatijih karikaturista regiona i vrlo „autorski problematične“ aforizme, u čijem je odabiru pored naše redakcije učesvovao i poznati aforističar i stand-app komičar Miodrag Stošić. Uradićemo vrlo brzo ono što nismo planirali, bar ne sada i bar ne tako brzo. KR Balkan, bar dva puta godišnje šalje mejlovima upite svojim članovima da nam pomognu idejama… I izrodila se jedna ideja koja će svakako već vrlo brzo biti realizovana ZBORNIK SAVREMENE POEZIJE. Naši članovi su nam sugerisali da nije dobro tematski se „ograđivati“, što je, priznajem, bila naša ideja odrednica. Tražili su od nas da tako kažem „visoko kvalitetno“ odrađenu knjigu otvorimo za  sve pesničke izraze… Da ih ne sputavamo temom. Mi smo o tome razmislili i odlučili da na svakih 4 godine, to je naša ideja, pustimo jedan tako „slobodan“ zbornik. Na drugoj strani sve te radove koji se nisu koncepcijski uklapali u zadate teme do sada objavljenih zbornika, štampamo u jedinstvenoj knjizi ZBORNIK RADOVA ČLANOVA KR BALKAN. Formalnu odluku, još nismo doneli, no, obzirom da imamo te neobjavljene karikature i aforizme, skloni smo da autorima predložimo da u najkraćem mogućem roku to ostvarimo, ali mi ne bi bili mi, da stvar malo ne zakomplikujemo. Svako od autora bi imao NUMERISANO izdanje knjige… I to bi bila knjiga, gde nijedna knjiga ne bi bila istovetna drugoj… Razlikovala bi se samo u tom numeričkom broju primerka. Imamo sada već ideju naše štamparije SZGR Jovan, da to ne radimo onim datumarskim pečatima, već, da se svaki primerak označuje u CIP-u knjige… To je baš ono što nas izdvaja, jedno savršeno saglasje sa izuzetnim timom iz štamparije i našim Kreativnim timom.

Ambicioznost i upornost su postali sinonimi vezani za Vašu izdavačku kuću. Poznato je da sa Vama sarađuje čitav tim ljudi, kreativni tim. Pa da pomenemo i njih… 

Ponosim se tim timom….Ne mogu nabrojati sve, jer, o svakom bi trebalo onda reći koju reč. Nabrojaću samo one, koji učestvuju u najvećem broju projekata koji radimo. Uzgred, sabirali smo godine staža u ovom poslu i ispostavilo se da imamo preko pola milenijuma radnog staža u poslu kojim se bavimo. To su: Marina Đenadić, doktorant književnosti – lektor i urednik; mr Milenko Mihajlović – akademski slikar, urednik; Tanja Janković,  filolog, koja nam se nedavno pridružila kao lektor i urednik… PR novinarka Dragica Pušonjić, diplomirani pravnik. Savetnici Kreativnog tima su Boško Savković i Dragoljub Rajić… Tehnički deo tima, dizajneri, pokrivaju Zvonimir Stanković, dizajner korica i Vesna Petrinović, dizajner teksta…. Ima tu još ljudi koje možete upoznati na stranici našeg sajta „Kreativni tim“.

KR Balkan na prošlogodišnjem sajmu knjigaRecite nam šta očekujete od ovogodišnjeg sajma knjiga?

Ne znam šta da očekujem. Kolege kažu puno „gledaoca“ a malo „kupaca“. Nama je sajam šansa da opstanemo, da vratimo neke dugove koje imamo prema, pre svega tehničkim uslugama, a potom i prijateljima koji su nam ove tri godine pokrivali troškove iz sopstvenih džepova.

 

Poznato je da Vi imate preko 100 potpisanih knjiga kao autor ili priređivač, da li Vi nešto privatno sada spremate a nije vezano za KR Balkan?

Da, upravo izlazi prvih šest mojih knjiga prevedenih na slovenački jezik u izdanju ugledne kuće Založba GRAHOVAC iz Ljubljane, a vrlo brzo i još šest. Opet, na neki način sve je vezano i za KR Balkan, naime, tehničku pripremu rade ljudi iz KR Balkan i IP Jovan, čime smo, neznatno, ali za naš format dovoljno, doprineli poboljšanju deviznog priliva našoj državi… Uvezli smo i naplatili pamet a Narodna banka Srbije je od nas otkupila devizna sredstva… Nije malo, u ovim prilikama, treba se i time podičiti. 

Za kraj, šta bi ste poručili čitaocima portala „Pokazivač“?

Bez razmišljanja, preporučujem da se učlane u KR Balkan. Članarina nije obavezna, a benefit je zadovoljstvo da se svi zajedno potrudimo da pravimo najkvalitetnije knjige u regionu… Podržite nas.

 

Share on FacebookNovakujem

O autoru: Maja Stanković

Maja Stanković
Vranjanka, koja se svakog dana lati olovke i papira i stvara, jer njen unutrašnji žar za pisanje nikada ne jenjava. Objavila je dve knjige, roman "Posle svega" i zbirku poezije "Budne uspomene". Zastupljena je u mnogobrojnim zbornicima.