Događaj se zbio pre tri decenije, te je zanimljiv, pošto je akter priče naš poznati komediograf.
“ Kod nas se u Beogradu, od pedeset godina naovamo, neprestano nešto meri, kopa, raskopava, nasipa, spušta kaldrma pa opet i… jednako se radi, a taj rad, tamo u opštini, zove se zvaničnim jezikom čas regulacija, čas kanalizacija. I, kao što vidite, za ovih pedeset godina kopanja niti smo regulisani, niti nivelisani, niti kanalisani“, zapisao je davne 1906. godine najveći srpski komediograf Branislav Nušić.
Međutim… Godine 1986-te, situacija nije se mnogo promenila, i dalje se kopa, ali se to sada zove elektrifikacija, urbanizacija. Oglasni stupci, posebno nedeljom, bili su puni oglasa za prodaju i kupovinu stanova i kuća. U nedelju 2. novembra osvanuo je oglas sa sadržinom:
„Prodajem kuću u kojoj je živeo Branislav Nušić, spomenik kulture, na Dedinju, radi rušenja, može i kao građevinski materijal. Ozbiljne ponude na telefon 662-808 od 7-8″…
Ovaj neobični oglas dao je unuk Branislava Nušića, Ivan Predić, stanar kuće koju je sazidao Branislav Nušić. Oglas je dat u znak protesta jer su viši društveni ciljevi zapretili da otkinu parče spomenika kulture, a niko od nadležnih nije pokazao interesovanje da se ovaj jedini spomenik Nušiću, sačuva u celini.
******
Izvor: „Mladost“ omladinski list iz bivše Jugoslavije.
2012.
