Miroslav Mika Antić, jedan od najomiljenijih srpskih pesnika, rođen je 14. marta 1932. godine u Mokrinu.
Kako je bio poseban u svemu i sklon humoru, pored njegovih pesama, iza njega su ostale brojne anegdote o njegovom načinu življenja.
Tako je ostala priča da je Mika Antić jednom prilikom, umesto novca, poreskoj upravi poslao pesmu.
U njegovoj prijavi poreskoj upravi pisalo je: “Pesnik i novinar Miroslav Antić ni ovog januara, kada se podnose poreske prijave, nije u stanju da izračuna svoje prošlogodišnje prihode. razlog je Antićeva “večita svađa sa računom”, koja se proteže – kako on veli – još iz osnovne škole. Jednostavno, on ne zna koliko su mu bili prihodi u prošloj godini, a tvrdi da su, ipak, bili takvi da bi trebalo da plati porez. Umesto novca, on je novosadskoj opštini, odnosno Novom Sadu, poklonio pesmu Pehar”.
Pehar
Srećno ti, Novi Sade, i dobri i tužni i večni,
prosto ti i mudrom i ludom, i kad te psujem i slavim.
Sa fruškogorskim čelom i mokrim usnama rečnim,
Sa gudalima od krvi i gudalima plavim
tebe, čija mi groblja i ponos i zakletvu kriju
i kroz tambure plaču i zvone, i vrište, i piju,
i žvaću tu crnu zemlju, tu travu, taj beton i stakla,
a duša nikud odavde – nikud se nije pomakla.
Pa sva čuđenja stanu u čudo što ne čudi,
a nisu ni krov, ni krošnja, ni ulice, ni ljudi,
već si ono što tinja po ivicama vida,
u naborima smeha, to tvoje i mlečno i vinsko,
to zaistinsko tvoje što se od zvezda otkida,
u neko podbarsko veče i jutro petrovaradinsko
to divno izmišljeno od ljubavi i htenja,
ta kriška razočarenja i kriška poverenja,
taj sjaj u svetom oku što se i puni i cakli.
A snovi nikud odavde – nikud se nisu pomakli.
Srećno ti i prosto grade! Sunce u čašu natoči!
Živeo! Nasledi od nas i srce i obraz i oči!
Živeo, jer iza nas će još novi i novi doći
i poznaćeš: u njima naša te ljubav dotakla,
i nikud dalje odavde – nikud se nije pomakla.
