fbpx

Бесмртни јунаци Априлског рата

Пламене стазе ШУМАДИНЦА

Новом 54. књигом „Јунаци Априлског рата 1941. године” академик професор Жељко В. Зиројевић осветљава пламене ратне стазе Шумадије, посвећена је знаним и незнаним јунацима Априлског рата, који су положили своје животе у одбрани отаџбине. Књига је акцентована подвизима појединаца у њиховој српској престоници Крагујевцу,  седишту Шумадијске дивизијске области. Данас несхватљива љубав према домовини, да војници обични људи нису занемарили положену заклетву домовини, војничку и грађанску част и да нису жалили да изгоре у пламену свог отаџбинског жара, тамо код неког камена, капије куће или фабрике, калдрме испред моста који води у њихов град.

Издавач књиге је Градска организација СУБНОР-а Крагујевца са издавачким одбором верних сарадника институције и академика: С. Влаховића, М. Лазаревића, П. Спасића, И. Несторовића, Д. Мадића, Д. Кргушића, Т. Домановића, академика Д. Нововића и морам одвојити књижевницу Јасмину Ан Јовановића и рецезенте: покојног првоборца Владислава Сретеновића Владу и политиколога Радомира Радосављевића.

„Почети причу о јунацима Априлског рата, је прича која је до данас нажалост неоткривена, затурена, за јавност не испричана и заборављена из разноразних разлога. Да ли што су ови јунаци били стварно јунаци, патриоте, родољуби, антифашисти који су положили заклетву Краљу и Отаџбини, заправо били само обични људи! Људи који су изнад свега љубили своју земљу, љубили своју слободу, љубили свој народ и положили своје животе.

Како да почнем причу о јунацима Шумадије и Крагујевца кад су они без обзира на верску националну и друге припадности бранили сваку стопу своје земље. Њих је у Шумадији 237  оставило своје кости и у историјским светлима не могу да се забораве ликови:

-Једног младог поручника Божидара Жугића  који је у селу Гложане одбио да потпише капитулацију и који је убио свог команданта издајника. Скочио на тенк са бомбом у руци и уништио тенк и себе.  Споменик су му подигли мештани Гложана и организације: СУБНОР-а Крагујевца, Шумадије и Србије, који су предложили да се он постхумно одликује и да једна улица у Београду понесе његово име. Нећу говорити одакле је родом из Србије, Црне Горе или Словеније, или Херцеговине, Македоније, он је припадао плејади родољуба.

-Потпоручник Драго Говедарица чије име носи једна крагујевачка улица, гроб му је до скоро је био безимен и скоро је пронађен камен на X парцели Варошког гробља где почивају јунаци Априлског рата. СУБНОР Крагујевца и Шумадије и родољубиве организације подићи ће му достојанствено спомен обележје, нормално уз сагласност државе и локалне самоуправе.

-Капетан Ото Сеп пилот ловац, кренуо је у неравноправну борну против два немачких месершмита и погинуо у неравноправној борби. Оборио је једног, док је други оборио њега. Његов гроб се налази оивечен на једној висоравни изнад корита Дуленске реке у селу Дулене, на месту где је погинуо. Ото је Јеврејин, пореклом из Тузле.

-Легенда Цера, Колубаре и Солунског фронта Веселин Дивац изнедрио је са женом Милевом сина Живадина и кћерку Живадинку који су обоје погинули на стратиштима и бојиштима партизантског покрета. Веселин није трпео фашисте, тукао се са њима и он  је 11. априла прегажен тенковским гусеницама на крагујевачкој калдрми.  Споменик на Палилулском гробљу су му подигли и одржавају чланови СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије.

-Белошевчанин Миле Милентијевић, митраљезац из Пиротехничкг батаљона, тукао се сам уз помоћ једног наредника до задњег метка против. Зауставио је продор освајача, а јунацима и непријатељ одаје почаст! Споменик у кругу Пиротехнике му је подигла Синдикална подружница Војне поште 6999.

-Драгољуб Кргушић – син ратника, командир митраљеске чете тукао се и борио, бранио, није одступио од шумовотих баљковачких падина. Погинуо је смрћу хероја са сабљом и пиштољем у руци. Споменик су му подигли СУБНОР Србије и Црне Горе, захваљујући ангажовању Владе Сретеновића, последњем живом борцу Крагујевачког одреда, који је открио истину о њему.

-Говорећи о њима говоримо и о мајору Душану Радовићу који је код Тополе зауставио Немачку колону, говоримо о свима онима, који су од 9. до12. априла 1941. године бранили слободу част, отаџбину и име човека.

Покренута је иницијатива за спомен обележја коју је требао покренути неко пре нас. Време јесте тешко, али ништа није теже од сузе ока заборава. Не смемо да заборавимо ове витезове и хероје, носиоце заклетве попут Милоша Обилића и оних носиоца слободе, свих оних који су прошли Цер, Колубару, Мачков камен…Јунаке забележене у времену трајања и постојања и били наш светионик и луча, наша светлост ка слободи и слобаодарство,” рекао је Жељко В. Зиројевић о јунацима своје књиге.

Miloš Ignjatović
Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.