fbpx
spot_img

51. BITEF 2017: Epic trip – najava i reč selektora

 

Ivan Medenica, selektor 51. BITEF-a
51. pozorišni festival BITEF biće održan od 22. do 30. septembra u Beogradu, pod sloganom Epic trip (Epsko putovanje). Sve predstave glavne selekcije, našeg najznačajnijeg domaćeg pozorišnog festivala povezuje pojam epsko (u njegovim različitim značenjima) u kojima preovlađuje epski, pripovedački modus predstavljanja, a ne dramski; većina njih uzima građu iz epova, romana ili, najšire gledano, mitova; značajan deo predstava karakteriše i epsko trajanje, koje ih podvodi pod koncept durational performances. U devet dana trajanja festivala Beograd će postati prestonica evropskog pozorišta, a sedam predstava koje će publika moći da pogleda u okviru selekcije glavnog programa dolaze iz Belgije, Velike Britanije, Slovenije, Irana, Nemačke, Švajcarske i Srbije. Selektor i umetnički direktor festivala je Ivan Medenica.
Predstava Olimp: u slavu kulta tragedije – predstava od 24 sata, proslavljenog belgijskog reditelja Jan Fabra, svečano će otvoriti 51. Bitef, 23. septembra u Sava Centru u 18h. Posle gostovanja na najvećim svetskim festivalima u Beču, Berlinu, Avinjonu, Amsterdamu i Jerusalimu, beogradska publika će biti među odabranima koje će imati priliku da uživa u ovom nesvakidašnjem umetničkom spektaklu. Predstava u kojoj učestvuje dvadeset sedam vrhunskih plesača, glumaca i performera iz različitih zemalja, tretira rođenje tragedije u svojoj fundamentalnoj formi. Predstava Kvizula! poznate engleske trupe Forsd Enterteinment, biće izvedena 22. septembra u danu Prologa, neposredno pre projekta Olimp.
OLIMP – U SLAVU KULTA TRAGEDIJE Trublejn/Jan Fabr, Antverpen, Belgija
U okviru glavnog programa biće predstavljene i dve predstave slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija, čije su predstave sa velikim uspehom nekoliko puta igrane na Bitefu, a neke od njih su dobile i nagrade. Predstava Biblija, prvi pokušaj nastala u produkciji Slovenskog narodnog gledališča, baziranoj na biblijskim tekstovima, kao i predstava radnog naslova Carstvo nebesko, nastaloj u koprodukciji Bitef teatra i Narodnog pozorišta u Beogradu, zasnovanoj na srpskoj epskoj književnosti, čije su probe nedavno počele u Narodnom pozorištu. Na Bitef ove godine dolazi i predstava (Sa)slušanje, mladog iranskog reditelja Amira Reze Kuhestanija, koja je već ostvarila veliki uspeh na vodećim svetskim festivalima, i ima strukturu saslušavanja, a na temu slušanja i prisluškivanja (odatle i dvosmislenost naslova). Izazove muslimanskog sveta, između ostalog i položaj žena, tematizuje i predstava Snegčuvenog Talijateatra iz Hamburga. Ona je takođe zasnovana na epskom materijalu, romanu Sneg turskog Nobelovca Orhana Pamuka, u režiji mladi berlinski reditelj turskog porekla, Ersana Mondtaga. Epsko putovanje na 51. Bitefu završava se predstavom Istrebljenje, takođe u režiji Ersana Mondtaga, po tekstu Olge Bah i u izvođenju Koncert teatra iz Berna, Švajcarska.
Prateći program Bitefa, kao i svake godine sadržaće Razgovor sa autorima, Showcase, Bitef polifoniju, Bitef Biblioteka, Tribine, kao i mnogobrojne After ten žurke.
Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Takođe festivalu je tradicionalno pružila podršku Ambasada SR Nemačke u Beogradu i Goethe-Institut Beograd, kao i Ambasada Švajcarske u Beogradu.
Epic trip reč selektora i umetničkog direktora BITEF-a
Ivan Medenica
Jedan od glavnih događaja 51. Bitefa, a izvesno njegov najveći kuriozitet, jeste gostovanje predstave Olimpproslavljenog belgijskog reditelja Jana Fabra. Ova predstava traje, bez pauza, puna 24 sata, a zasniva se na celokupnoj grčkoj mitologiji, onako kako je ona artikulisana u Homerovim epovima i tragedijama Eshila, Sofokla i Euripida. Scenski jezik ove predstave je vrlo specifičan, a mogao bi se podvesti pod najšire određenje fizičkog teatra (pre nego plesnog): grupa od tridesetak vrhunskih glumaca i plesača izvodi mnogobrojne epizode jedne telesno, pa i duhovno izuzetno zahtevne scensko-koreografske partiture, epizode koje asociraju na pradrevne rituale, savremene sportske ili vojne „vežbe“, oživljene antičke skulpture ili freske, dionizijske orgije… U pogledu osećajnosti ili spiritualnosti, ova predstava ponajpre predstavlja obnavljanje Dionisovog kulta u savremenom ključu, sa svim onim što je u njemu užasavajuće, zavodljivo, opasno, ali pre svega lepo, uzbudljivo i katarzično: kao takva, predstava Olimp je veličanstvena oda životu.
Njeno trajanje bi bilo izazov za publiku iz svih istorijskih perioda i kultura, ali je ona to pre svega za savremenog gledaoca iz zapadnog sveta, a kojeg su savremeni mediji i stil života u potrošačkom društvu u potpunosti „nabaždarili“ na vizuelne efekte, kratke formate, vrlo brz ritam, odnosno promene… U tom smislu, predstava koja traje dugo, koja traži da se prepustimo njenim ritmovima i energetskim talasima, te da se, u snažnom sadejstvu s drugim gledaocima i izvođačima, oslobodimo svakodnevnih stega, ali i onih koje nam je civilizacija vekovima nametala – takva je predstava, dakle, ubedljiva civilizacijska alternativa našem životu i svetu koje odlikuju sebičnost, površnost, užurbanost, ishitrenost… U tom specifičnom, deljenom iskustvu, u toj civilizacijskoj alternativi savremenom iskustvu, prepoznaje se društveni značaj ove predstave, odnosno njena političnost. Takvo shvatanje odgovara tvrdnji Hans-Tisa Lemana o samim izvođačkim oblicima i načinima komunikacije između gledalaca i izvođača kao specifičnoj manifestaciji političnosti, imanentnoj postdramskom teatru. Predstava dolazi na Bitef sa epitetom jednog od najznačajnijih scenskih dela ostvarenih na početku 21. veka – ugledni belgijski kritičar Fredi Dekreuz izjavio je da će se istorija pozorišta odsad deliti na period pre i posle predstave Olimp – a pre Beograda bila je, usled svoje velike organizacione i finansijske zahtevnosti, samo na nekoliko gostovanja i to u svetskim centrima: Amsterdamu, Beču, Berlinu, Jerusalimu.
Projekat Olimp odredio je obe glavne programske linije 51. Bitefa: i estetsku i tematsku/problemsku. Kao što smo prošle godine istakli, u savremenim izvođačkim praksama nije više moguće „spontano“ se odnositi prema pojmu „novog“, kao što je bilo u (modernističko) doba Bitefovog nastanka, već treba izoštriti jedan (ili više) estetskih fenomena koji danas mogu da se odrede ako ne kao „novi“, onda izvesno kao i dalje radikalni, provokativni, emancipatorski i politički, u najširem značenju te reči. Prošle godine smo, želeći da se prilagodimo velikom jubileju festivala „novih pozorišnih tendencija“, podvukli crtu i potvrdili raznovrsnost formi u savremenim izvođačkim umetnostima, što u našoj sredini još uvek nije podrazumevajuće: dramsko pozorište, savremeni ples, dokumentarno pozorište, predstave-predavanja itd. Ove godine će se, kao što smo prošle i najavili, estetski fokus izoštriti. Da bi se dotični estetski fenomen adekvatno mapirao i kontekstualizovao, i ove godine će biti organizovana teorijska debata, s tom razlikom što će u njoj, pored nekih od vodećih svetskih teatrologa (Marija Ševcova, Žorž Bani itd.), ovog puta učestvovati i umetnici.
U estetskom pogledu, 51. Bitef markira jednu od značajnih tendencija u savremenim izvođačkim umetnostima: predstave dugog trajanja („durational performances“). Pored Fabrovog scenskog spektakla, ovaj fenomen oličava i predstava Kvizula! poznate engleske trupe Forsd Enterteinment, koja će biti izvedena u danu Prologa, neposredno pre projekta Olimp, kojim će 51. Bitef biti svečano otvoren. Reč je o predstavi koja originalno traje takođe 24 sata, ali je umetničko-produkcijski tim Bitefa iskoristio mogućnost koju trupa i inače nudi: da se predstava igra u skraćenoj verziji od „svega“ šest sati (odluka je doneta zbog toga što smo procenili da bi, bez obzira na umetničku i koncepcijsku opravdanost, bilo isuviše radikalno i zahtevno da se publici ponude čak dve predstave koje traju ceo dan). Predstava je koncipirana, kao što i njen naziv sugeriše, kao jedno beskonačno kviz-takmičenje (asocijacija na film I konje ubijaju zar ne?) u kojem se nižu kraće scene sa po dvoje glumaca, koji se smenjuju i rotiraju, a u scenama se tumače izvučeni pojmovi. Izuzetna veština improvizacije engleskih glumaca, u kombinaciji s izborom samih pojmova, čini predstavu vrlo duhovitom, ali i politički krajnje osvešćenom i zaoštrenom. Stavili smo je na program za dan Prologa iz dva razloga: kao posvetu ovoj britanskoj trupi, koja se među prvima bavila izvođačkom formom koju nazivamo „durational performances“, ali i zbog toga što je ona, pre petnaest godina, već gostovala u Srbiji, doduše ne na Bitefu. Mogli smo da se opredelimo i za neku drugu, noviju „durational performance“ ove iste trupe, ali smo namerno izabrali ovu da bismo naglasili još jedan specifičan aspekt vremena u teatru: dugo trajanje ne samo jednog izvođenja (24 sata) već dugi opstanak iste predstave na repertoaru (nekoliko decenija). Važno je istaći da se predstava Kvizula! – imajući u vidu da se bazira na improvizacijama – bitno menjala kroz sve ove godine svog postojanja, da se prilagođavala novim i aktuelnim problemima našeg sveta.
Kvizula! Forsd Enterteinment, Šefild, Velika Britanija
Predstava Biblija, prvi pokušaj Drame SNG-a iz Ljubljane, u režiji čuvenog slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija, takođe traje relativno dugo (preko tri sata), ali ona pripada, pre svega, drugoj, tematskoj liniji ovogodišnjeg Bitefa. Ta linija je takođe, kao što je istaknuto, izvedena iz predstave Olimp: Fabrova se predstava zasniva na celokupnoj grčkoj mitologiji, Lorencijeva na Bibliji. U oba slučaja, dakle, reč je o bazičnim mitskim narativima naše, Zapadne civilizacije. Na 51. Bitefu, Lorenci će biti zastupljen s još jednom predstavom: festivalskom koprodukcijom koju Bitef teatar radi u saradnji s Narodnim pozorištem u Beogradu, a čija će premijera biti za vreme festivala. Ona će se izvoditi iz dva dela u toku iste večeri: prvi deo na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta, a drugi u Bitef teatru, što je originalna prostorna i koncepcijska postavka, bar za naš kontekst, te potpuno u tradiciji Bitefa. U kontekstu koji smo gore postavili, ovde je najbitnije da se predstava, čiji je radni naziv Carstvo nebesko, odvija na osnovu srpske epske književnosti. I ona se, dakle, kao i druga Lorencijeva predstava, a kao i Olimp, zasniva na velikim mitskim naracijama, ovde oblikovanim u epskoj književnosti.
Carstvo nebesko (radni naslov), Narodno pozorište Beograd i Bitef Teatar

Ove tri predstave noseći su elementi tematske linije 51. Bitefa, a koja se svodi na okretanja ka, kako bi rekao Liotar, „velikim naracijama“, odnosno ključnim pričama na kojima se zasniva naša civilizacija. Ovakav tematski izbor motivisan je shvatanjem da se „kraj istorije“ Frensisa Fukujame – utopijska, u međuvremenu uveliko relativizovana projekcija beskonfliktne, posthladnoratovske epohe u kojoj dominiraju neupitne vrednosti liberalnog, demokratskog sveta – izvesno nije desio. Naprotiv, ponovo živimo izuzetno intenzivne istorijske trenutke obeležene globalnom krizom kapitalizma i posredničke demokratije, ekspanzijom ratova i sukoba u svim delovima sveta, kao i izbegličkom katastrofom. U takvom dobu čini nam se da je došao trenutak da se vratimo upravo najznačajnijim velikim naracijama. To su one naracije koje su, istorijski gledano, formirale naš svet, a koji sada doživljava jednu od svojih najvećih kriza u modernom dobu. Ovaj zaokret je tim potrebniji što smo imali dug period bavljenja „ličnim kao političkim“, tim nosećim ideološkim konceptom drugog talasa feminizma, te naučnih i političkih projekata proizašlih iz njega. To ne znači, naravno, da je koncept „ličnog kao političkog“ odbačen, već samo to da nas savremeno iskustvo vraća i „klasičnim“ političkim problemima za koje smo naivno mislili da smo ih prevazišli. 

Obe Lorencijeve predstave, a u izvesnom smislu i Fabrovu, povezuje i to što u njima ne dominira dramski modus (ili podražavanje), zasnovan na konstruktima priče, sukoba i lika, već pripovedački. U prvi plan istaknut je, dakle, sami čin kazivanja na pozornici, koliko njegovo značenje toliko, ako ne i više, auditivini, energetski i, uopšte, čisto telesni vid scenskog govora. To je posebno istaknuto u predstavi Biblija, prvi pokušaj, monumentalnoj koliko i minimalističkoj, koja se može shvatiti kao scenski esej ili eksperiment na temu moći i mogućnosti kazivanja biblijskog teksta u savremenom pozorištu… Kao i dugo trajanje predstava, tako i usmeravanje gledalačke pažnje na različite aspekte scenskog kazivanja, s isticanjem njegove telesnosti, odgovara političnosti izvođačkih umetnosti, karakterističnoj, prema Lemanu, za postdramski teatar. To je ta političnost koja se ne nalazi u sadržaju predstave već u načinima njegovog izvođenja. Konkretno, pažnja usmerena na slušanje je politička i, u najširem smislu, civilizacijska alternativa svetu lakih, brzih, trivijalnih i nezahtevnih vizuelnih informacija. 

Predstava iz programa 51. Bitefa koja je potpuno usmerena na slušanje, ima odgovarajući naziv – (Sa)slušanje. Ova predstava mladog iranskog reditelja Amira Reze Kuhestanija, koja je već ostvarila veliki uspeh na vodećim svetskim festivalima, ima strukturu saslušavanja, a na temu slušanja i prisluškivanja (odatle i dvosmislenost naslova). Među gledaocima sedi glumica koja tumači direktorku ženskog internata i koja s te pozicije – koja se izjednačava (kao i pozicija gledalaca u teatru) s društvom, zajednicom ili javnošću – sukcesivno saslušava nekoliko mladih žena, učenica iz internata, jer je jedna od njih čula iz susedne sobe (i to prijavila nadležnima) – muški glas. U Kuhestanijevoj predstavi sjajno se prožimaju forma i sadržaj: priča o društvu u kom se mnoge teme prećutkuju, guraju pod ćilim, o njima se šuška, šapuće i priča u poluglasu, artikulisana je u formi scenskog saslušavanja. Uz malo kritičarskog domaštavanja, moglo bi se reći da ova predstava obnavlja drevnu persijsku tradiciju kazivanja priča i tako se nadovezuje na liniju bazičnih civilizacijskih narativa, koji nas od grčke mitologije, preko Biblije, dovode do srpske epike iz srednjega veka i Priča iz hiljadu i jedne noći. Predstava (Sa)slušanje označava prelaz iz drevne prakse pripovedanja u aktuelnu tematiku, jer ona tretira pitanje položaja žene u današnjem Iranu.

Izazove muslimanskog sveta, između ostalog i položaj žena, tematizuje i predstava Sneg čuvenog Talijateatra iz Hamburga. Ona je takođe zasnovana na „epskom“ materijalu, romanu Sneg turskog Nobelovca Orhana Pamuka. Njegov istovremeno glavni junak i narator, kojeg još zovu Ka (jasna aluzija na junaka Kafkinog Procesa), kreće na „epsko putovanje“ u zavičaj, vraća se iz Nemačke u Tursku, gde postaje učesnik i svedok oniričnog kolopleta dramatičnih događaja u kojima se, na više ravni, prelama sukob između islamističke i sekularne Turske. Od ove građe, mladi berlinski reditelj turskog porekla, Ersan Mondtag, stvara vrlo ironično političko pozorište, s elementima treš poetike, koje se duhovito poigrava prepoznatljivim elementima turske kulture, u rasponu od derviških plesova do arhitekture parnih kupatila.
ISTREBLJENJE Koncertteatar, Bern, Švajcarska


Ako se ovde podvuče crta, može se zaključiti da svih šest predstava povezuje pojam epsko (u njegovim različitim značenjima). Kao što je istaknuto, u svim predstavama preovlađuje epski, pripovedački modus predstavljanja, a ne dramski; većina njih uzima građu iz epova, romana ili, najšire gledano, mitova; dobar deo predstava ima i epsko trajanje, a koje ih podvodi pod koncept „durational performances“. Kada se tome doda činjenica da je okretanje ka epskoj građi, zapravo, jedno specifično „putovanje“ u prošlost, te da efekat dugog trajanja stvara i posebno psihofizičko stanje kod publike – neku vrstu omamljenosti, halucinacije – onda se sustiču svi argumenti kojima se objašnjava slogan 51. Bitefa – „Epic trip“ .


„Epsko putovanje“ na 51. Bitefu završava se predstavom Istrebljenje, takođe u režiji Ersana Mondtaga, po tekstu Olge Bah i u izvođenju Koncertteatra iz Berna, Švajcarska. Tekst ove veoma mlade autorke tretira odnose u grupi mladih ljudi koji iskušavaju i zloupotrebljavaju sve slobode savremenog zapadnog društva, proživljavaju ekstazu, ali ih to ne ispunjava već, naprotiv, razvija strah, nesigurnost, bespomoćnu čežnju za iskustvom stvarnosti. Reditelj je ovu priču preneo iz savremenog enterijera u prostor neke bizarne, rasturene pastorale, s veštačkim jezerima, livadama i divljim životinjama, dok su protagonisti obučeni, od glave do pete, u kostime koji predstavljaju gola ljudska tela, što sve zajedno stvara utisak krajnje treš scenske poetike. Svet ovih mladih ljudi jeste jedna spektakularna arkadijska laž – nalik savremenom zapadnom svetu beskonfliktnosti i blagostanja (za one privilegovane)… Reditelj Ersan Mondtag (pravo ime Ersan Ajgun) mlad je (29), turskog porekla, rođen i živi u Berlinu, i najveća je zvezda u usponu pozorišta na nemačkom govornom području (dve njegove predstave, uključujući i bernsku, učestvovale su na vodećem nacionalnom festivalu, Teatertrefen), ali njegov rad još uvek nije poznat široj međunarodnoj javnosti. Učestvovanje čak dve njegove predstave na 51. Bitefu biće prvo veliko međunarodno predstavljanje rada ovog talentovanog mladog umetnika, za koga smo sigurni da će veoma brzo ostvariti i svetski uspeh. 

Predstava Istrebljenje sjajno završava „epsko putovanje“, koje čini suštinu dramaturgije 51. Bitefa: od kosmogonijske vizije nastanka sveta, one iz grčke mitologije, sa svim užasima, strahovima, nadama, radostima i ushićenjima koje je ona sobom nosila, do totalne dekadencije tog sveta, prikazanog u vidu jedne rastočene, impotentne i treš pastorale.
REZERVACIJA ULAZNICA ZA PREDSTAVU OLIMP, JAN FABRA
Ulaznica za predstavu Olimp se mogu rezervisati putem e-mail adrese [email protected] i telefona +381 69 899 24 00 (od 11h do 15h). Ulaznice će biti puštene u prodaju do kraja jula na blagajni Sava centra i na svim ovlašćenim prodajnim mestima EVENTIMA u Srbiji.
Cena ulaznica kupljenih do 1. avgusta: 2.900 RSD
Cena ulaznica kupljenih do 1. septembra: 3.600 RSD
Ulaznice nakon 1. septembra će se prodavati po ceni od 4.500 RSD
U prodaju će biti pušten ograničeni broj ulaznica za studente po ceni od 1.500 RSD.
Ove ulaznice će jedino moći da se kupe na blagajni Bitefa, uz prethonu rezervaciju.
PRODAJA I REZERVACIJA ULAZNICA ZA SVE PREDSTAVE
Ulaznice za sve predstave na 51. Bitefu se mogu rezervisati od 15. do 30. avgusta putem e-mail adrese:[email protected] i telefona: + 381 69 899 24 00.
Prodaja ulaznica za sve predstave na 51. Bitefu počinje 1. septembra na Blagajni Bitef  estivala koja je smeštena u Pozorištu na Terazijama (Terazije 29).
Cene ulaznica: 1.700 – 2.500 RSD
Popusti: 30% za komplet ulaznica
GLAVNI PROGRAM
22. septembar 18h prostor će biti naknadno objavljen – PROLOG
KVIZULA! Forsd Enterteinment, Šefild, Velika Britanija, 6h
Režija: Tim Ečels
23. – 24. septembar 18h Sava Centar – svečano otvaranje!
OLIMP – U SLAVU KULTA TRAGEDIJE Trublejn/Jan Fabr, Antverpen, Belgija, 24h
Koncept, režija i scenografija: Jan Fabr
25. septembar 20h Jugoslovensko dramsko pozorište, Scena Ljuba Tadić
BIBLIJA, PRVI POKUŠAJ Slovensko narodno gledališče, Drama, Ljubljana, Slovenija, 3h (sa pauzom)
Kolektivno autorstvo, Režija: Jernej Lorenci
26. i 27. septembar 19:30h Narodno pozorište u Beogradu, Scena Raša Plaović
CARSTVO NEBESKO (radni naslov) Narodno pozorište u Beogradu i Bitef teatar, Beograd, Srbija
Režija: Jernej Lorenci
28. septembar 20h prostor će biti naknadno objavljen
SNEG Talijateatar Hamburg, Nemačka 1h 45’
Orhan Pamuk, Režija: Ersan Mondtag
29. septembar 20h Atelje 212, Scena Mira Trailović
(SA)SLUŠANJE Pozorišna kompanija Mehr, Teheran, Iran 1h 10’
Autor i režija: Amir Reza Kuhestani
30. septembar 18h Narodno pozorište u Beogradu, Velika scena
ISTREBLJENJE Koncertteatar, Bern, Švajcarska 1h 30’
Ersan Mondtag, Olga Bah, Koncept i režija: Ersan Mondtag
Marko Radojičić 
Marko Radojičić http://bgedtculture.blogspot.rs/
Rođen u Čačku 1982. godine. Inženjer telekomunikacionog saobraćaja. Ljubitelj i pratilac kulturnih dešavanja. Pokrenuo blog o kulturi, Belgrade Edt Culture, u cilju njene popularizacije. Svojim pisanjem želi da promoviše književnost, pozorište, film, izložbe, muziku i igru. Živi i radi u Beogradu. Član UNS-a i međunarodnog udruženja novinara (International Federation of Journalists)