fbpx

A šta ako nikud ne ideš na odmor?

Foto: Labud N. Lončar

U sezoni godišnjih odmora odlazak na punjenje baterija je nezaobilazna tema razgovora, razmišljanja i planiranja. Sa svih strana smo bombardovani napisima o tome zašto je odmor važan, kako što bolje provesti odmor, šta je pravi odmor i sve drugo što u sebi sadrži reč “odmor”. I to kao da ne postoje i oni koji uopšte neće ići nikud ovog leta. Kako je tek njima kad slušaju armiju onih koji pričaju o suncu-moru-pesku.

Neodlazak na odmor nije ništa neobično i razlozi za to mogu biti mnogobrojni – od nedostatka finansija, početka rada na novom poslu, priprema za ispitni rok, iznenadnih porodičnih problema i drugih nepredviđenih situacija koje mogu da pokvare planove za letnje resetovanje.

A šta onda?

Kako da se čovek sam sa sobom dogovori da ipak neće biti planiranog odmora, a da pritom ne očajava, oseća tugu, patnju ili pada u depresiju? Ljudi iz različitih razloga ne idu na godišnji odmor, a od tih razloga dobrim delom će zavisiti i to kako se sa time nose. Na primer, ako neko ne ide na letovanje jer renovira stan, njemu je lakše da se odrekne onoga što takav odmor donosi jer zapravo čini nešto dobro za sebe, to jest za sve one dane kada nije na odmoru, kaže Ina Borenović, psiholog i urednica sajta Psihoverzum.

“Sa druge strane, onaj ko ne ide na odmor jer ne može da stigne zbog neodložnih poslovnih obaveza ili nema dovoljno novca za letovanje, sigurno neće biti veseo u vezi sa tim. Njemu će neodlazak na odmor biti još jedna potvrda nečega što ga sigurno odranije boli, a to je nedostatak vremena ili novca. I tu će odmor zapravo biti samo još jedan povod za manifestaciju potencijalnog nezadovoljstva poslom ili finansijama.”

Ako ostavimo razloge neodlaska na odmor po strani – iako su oni u ovom kontekstu bitni – situacija u kojoj nešto želimo a ne uspevamo to da dobijemo sama je po sebi frustrirajuća, i zato nije neprirodno niti na bilo koji način nenormalno da se neko oseća očajno, tužno ili da pati zato što ne ide na odmor. Nema potrebe bežati od takvih emocija jer su one prirodne i javljaju se, između ostalog, kada doživljavamo da nam je nešto što nam je važno uskraćeno, napominje Ina.

“Osnovna razlika u načinima na koje se nosimo sa tim emocijama jeste u tome šta radimo – ako smo tužni pa preležimo ceo dan kod kuće sažaljevajući svoju tužnu sudbinu, onda patnja može biti veća nego što to sama situacija izaziva. Sa druge strane, ako biramo da zbog neodlaska na more patimo pored neke lepe rečne obale, u hladu i uz omiljenu knjigu, onda ipak činimo nešto u pravcu nošenja sa tom patnjom. Ono što ljudi sami naprave od te situacije direktno će uticati i na to kako se sa njom nose”, pojašnjava za Original.

Šta je najvažnije što sebi treba reći kako bismo se što lakše pomirili sa tim da, odmora – koji je svima potreban – ipak neće biti i kako taj proces sprovesti da što manje negativno utiče na psihu?

Psiholozi savetuju da je najvažnije datu situaciju prihvatiti kao takvu. To sigurno neće biti jednostavno niti lako, u smislu da ćemo sebi nešto reći i momentalno će nam biti bolje. Ne postoji čarobna reč, recept, ritual niti bilo šta slično što će da nam isključi prekidač za negativne emocije, pošto takav okidač ne postoji i dobro je što je tako.

“Za prihvatanje je najpre važno biti svestan okolnosti i situacije u celosti, a potom i dati sebi vremena da se sa njom takoreći pomirimo. To i dalje ne znači da zbog nje nećemo patiti, ali negativno će uticati na nas samo ako insistiramo na opiranju realnosti ili ako se ‘zalepimo’ za tužnu činjenicu da odmora neće biti. Prihvatanje ne podrazumeva poricanje i opiranje i upravo zato je dobar način za suočavanje sa situacijom. Važno je imati na umu da prihvatanje ne isključuje patnju, jer je patnja normalan i prirodan deo ljudskog iskustva”, pojašnjava Iva Borenović.

U svakom gradu leti ima mnogo sadržaja, ali šta stvarno može da stvori utisak, doživljaj ili osećaj kao da si bio na odmoru i šta bi mogla da bude prihvatljiva alternativa godišnjem odmoru, prilično je individualno. To su najčešće posete rečnim plažama, jezerima, bazenima, izleti, korišćenje letnjih sadržaja, odlasci na festivale i tome slično.

“Za nekoga će letnja idila biti provođenje dana na gradskoj plaži, a nekoga, sa druge strane, neće zadovoljiti ni letovanje na najatraktivnijim destinacijama sveta. Zato svako ima mogućnost da bira, čak i u ovoj situaciji, da li će da učini sve što može da ne dozvoli da mu odmor propadne jer nikud ne putuje ili će, sa druge strane, tu činjenicu doživljavati toliko tragično da će svaka ideja odmora makar u mestu stanovanja biti nemoguća. Naravno, između ta dva ekstrema postoje mnoge nijanse, ali svima je zajedničko isto – ishod situacije zavisiće od toga kako je doživljavamo i šta u vezi sa time radimo”, priča Ina Borenović.

Treba li, na kraju, napraviti neku vrstu fejk odmora za dušu i telo kad nisi u situaciji da negde otputuješ i zaista se odmoriš, ili jednostavno stvari treba prihvatiti onakve kakve jesu, jer nismo li svi, ili nećemo li svi, sigurno jednom ili čak više puta biti u situaciji da ne možemo nikud da otputujemo, a to i nije “kraj sveta”.

“Svaki odmor koji, makar i usred najstresnijeg radnog dana i u trajanju od dva minuta, uzmemo kako bismo udahnuli, posložili svoje misli i osećanja i uzeli predah, jeste odmor, i to pravi odmor u kom nema ničeg lažnog”, ističe Ina.

Potpuno isto važi i za planiranje odmora koji isključuje bilo kakvo putovanje.

“Iako su putovanja uzbudljiva prilika da se izmestimo iz svakodnevnog okruženja i upoznamo nova mesta i ljude, to ne znači da je svaki odmor bez putovanja ‘lažan’. Od same osobe i od toga koliko je spremna da osmisli sopstveni odmor – ma šta to značilo za svakog od nas – zavisiće i to da li će neodlazak na klasično letovanje doživljavati kao ukleti usud ili kao okolnost koju valja, bar kad je ovo leto u pitanju, prihvatiti”, dodaje sagovornica Originala.

Izvor: nedeljnik.rs

Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.