Dešavaju mi se čudne stvari.
Srce puno nemira ko ludo lupa
I prosto hoće da iskoči iz kože.
Ti si blesav, kaže mi ozbiljno stari,
Zabrinut mojom ljubavnom tegobom.
Glavo usijana glupa! Gunđa mama…
Buljiš u telefon ko marsovac iz svemira.
Ti i ljubav! Koga smo mi stvorili!
Sačuvaj Bože!
Teško nama sa tobom.
Da li ti razmišljaš o karijeri?
Majkoviću moj! Vidiš gde ide ovaj svet!
Upozorava ćalac ljut.
Knjigu u ruke sve dok te ne okupa znoj!
Pusti srce. Ono zatreperi i začas te
Oslepi i uskrati za let
I životni put.
Zar hoćeš ko ja da se patim
I ne vidim belog dana iz sudopere
I prljavih gaća?
Drhtavim glasom mama pita,
Dok u ništa blenem.
Ne mogu da ih shvatim.
Hoću. Al, nešto me uvek vraća
Crnookom biću
Zbog kojeg zvezde trepere
I postoji orbita
U koju ću svakog trena da krenem.
Možda sam glup.
Možda naivan.
Mažda nisam mudar ko oni
Što mi najbolje žele
I sa mnom dele ono što odvajaju
Od svojih usta i snova.
Znam. Svaki korak u život je skup.
Ali je osećaj divan kad voliš.
Kad kroz glavu zvoni
Pa se u crkvi svoga srca moliš
Da sretneš oči koje te kupaju
Pune blagoslova.
Ruke se pretvaraju u krila
Kad te takne malim prstićem,
I umije rečju koja ume da kroti
Tvoja hodajuća kometa.
Ja se topim od rumenila
Što nežno boli.
Ja umirem od leptirića!
Ja se davim u lepoti
Pred najvećim svetskim otkrićem.
U meni čovek cveta
Što hoće da voli.
Pustite me da se kalim.
Da gazim po trnju i cveću.
Pustite da mi ljubav bude najlepša tema
Iz knjiga punih mržnje i buna.
Neću posle ko vi da žalim. Neću!
Posle ljubavi života nema.
Strah me je živeti u svetu gde briga
Vlada. Gde čovek u ponor
Pada, jer nije ljubav dokučio.
Ja sam do trinaeste naučio
Više nego vi iz svih enciklopedija
Prepunih baruta i plotuna.
Dešavaju mi se čudne stvari.
Suncokreti mi u grudima cvetaju
Kao u nekoj njivi.
Ptice mi kroz glavu preletaju
I ne pitaju da li smeju.
Iz ušiju mi raste voće.
Pahulje sa obrva veju
Ko mali beli padobrani.
Volim ih. To me, u stvari, one
Nose u nebeske predele
Gde ljubav večno živi.
To je magija kojom sam oduvek vođen.
To ljubav dolazi kad hoće
Da bude zauvek na mojoj strani.
Jer ja sam, na kaju krajeva,
Dragi moji,
Ipak iz ljubavi rođen.
