Agron Šele (Albanija – Belgija)
Predsednik poetske galaksije „Atunis“
https://atunispoetry.com/
Agron Šele je rođen 7. oktobra 1972. godine u selu Leskaj, grad Permet, Albanija. Autor je sledećih književnih dela: „Klarini koraci” (Roman), „Iza sive zavese” (Roman), „Pogrešna slika” (Roman), „Nevini prolaz” (Poezija), Belo kamenje (poezija) RIME SPARSE -Il suono di due voci poetiche del Mediterraneo (Poesie di Agron Shele e Claudia Piccinno), La mia Musa (“Libri di-versi in diversi libri” – Italija, 2020); Murmure d’ un autre monde (poetry), (AABS – izdavačka kuća) , Klisania – Kraljica jezera( Kratka priča) “Esej-I i Esej-II).
Gospodin Šele je takođe koordinator međunarodnih antologija: „Otvorena traka-1”, „Pegazijada, Otvorena ulica-2, ATUNIS magazin (Nr 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8)” i Atunis Galaksi Antologija 2018, 2019, 2020, 2021, 2022. Dobitnik je nekoliko međunarodnih književnih nagrada. Član je albanskog udruženja pisaca, član Svetske asocijacije pisaca u Ohaju, Sjedinjene Američke Države, Poetas del Mundo, VPS, Union world Poetry i predsednik Međunarodne poetske galaksije „Atunis“.
Objavljen je u mnogim novinama, domaćim i međunarodnim časopisima, kao i u mnogim svetskim antologijama: Almanah 2008, 2017; Svetski godišnjak poezije 2009, 2013, 2015, Drugi postanak -2013, Kibatek 2015-Italija, Metafora (Poljska), Keleno- Grčka, itd. Trenutno živi u Belgiji i nastavlja da posvećuje svoje vreme i napore u objavljivanju književnih dela sa univerzalnim vrednostima.
Autor intervjua: Valentina Novković
V. N: Živite u Belgiji i imate kontakte sa mnogim pesnicima sveta, pesme su vam prevedene na mnoge jezike. Koji su trendovi u modernoj poeziji?
A. Š: Naravno, i menadžment ima veliki uticaj na moj rad, jer uvek sarađujem sa profesionalnim autorima, sa kojima ne završavamo samo jednu stranicu pisanja, već razgovaramo o principima čitavog niza različitih umetničkih tema, stvaralačkim formama i strukturi na kojima se pesma zasniva i u krajnjoj liniji najnovijim trendovima i razvoju misli univerzalnosti. Umetnost reči, sama po sebi, dubok je misaoni proces, doživljaj i nadahnuće osećanja i uzvišenih emocija, ona je harmoničan spoj sa beskrajnom prirodom čoveka ne zaboravljajući scenu ovog pozorišta koja bi u napredovanju trebalo da razvija dinamizam, izražajnu moć i stvaranje ideja.
V. N: Na čijim ste knjigama odrasli? Koji su vas pesnici inspirisali?
A. Š: Moja strast za pisanjem nastala je rano u životu i odnosi se na moja sećanja iz detinjstva, jer sam u početku počeo da čitam legende i pesme različitih autora. Fasciniran veličanstvenošću (lepotom) opisa domaćih i stranih autora i prirodnim lepotama mog zavičaja, inspirisao sam se da pišem i istražujem pisanu umetnost, kao još jedan vid komunikacije; individualna svest — kontakt sa književnim iskustvima (od mitologije do postmodernizma danas) — unutrašnji duhovni svet.
Moja zemlja ima bogatu tradiciju u književnosti pod uticajem kultura i mitologija koje datiraju iz antičkih vremena. Takođe ima orijentalne uticaje i zapadnjačke tradicije koje su oličene u svakom književnom delu, ali na mene je uticala strana književnost. Među onima koji su me vodili su Bodler, Aleksandar Puškin, Pol Elijar, Federiko Garsija Lorka, Ana Ahmatova, Emili Dikinson.
V. N: Andre Žid je rekao da je „umetnost saradnja Boga i umetnika, i što je manje umetnika to je bolje“. Šta mislite da je osnovna uloga umetnosti?
A. Š: Žid je u pravu. Osećamo da je naš duhovni odnos sa Bogom u nama, on nas povezuje i drži, jer smo svi mi bića Božija. Ovo pitanje mi se dopalo, jer sam napisao toliko stihova posvećenih Bogu i osećao sam ih kao način komunikacije, vere, praštanja i takođe kao put koji deli svetove, fizički od zagrobnog. To je milostivo, motiviše nas da nastavimo put, do poslednjeg daha.
V. N: Da li je poezija i dalje važna u ovoj modernoj eri, zašto? Može li poezija promeniti svet?
A. Š: Zapravo, danas je poeziji i pisanoj književnosti zaista teško. Međutim, to ne znači da je koncept promenjen. Stvaranje sjajne poezije i različitih rima čine je zanimljivijom. Tehnologija, možda, nudi novi način života, ali kada dodirnemo stranice knjiga, osećamo estetiku, osećamo se kao da putujemo u njoj, previše emocija je u nama. Pesnici i pisci su tvorci ovog društva. Napravili su to pre mnogo vekova i neće prestati da čine svet boljim mestom, svetom punim čovečanstva i civilizacije.
V. N: Dobitnik ste nekoliko međunarodnih književnih nagrada. kada žiri treba da izabere pobednika, šta mislite da je presudno, kako nagrada utiče na čoveka?
A. Š: Mislim da je pobednička pesma napisana uz upotrebu umetničkih elemenata, metaforičkih reči, a struktura je takođe presudna za izbor pobedničke pesme. Za mene se pesnik rađa i pesnik je onaj koji uvek hvata muzu i bira beskrajne prostore. Poruka i ideja koje se daju čitaocima su prioritet. Kada vizije izokrenu budućnost, onda je autor gotov sa svojom misijom. Dakle, ima pažnju žirija ili kritičara, poznat je kao stvaralac, čak je i njegova ličnost ocenjena pozitivno
V. N: Koji vaš stih vas najbolje opisuje?
A. Š: Prilažem samo poetski fragment:
***
Kad prođe vreme
Jedino što možeš videti je dugu koja iznenađeno gleda
Preko akrilnog stakla stare crkve
Jedino što možeš da čuješ je šapat monaha dok idu
Ali, zvona ne možeš da čuješ.
Šta to znači?
Osećaš se kao stara, oštećena statua sa prekrštenim rukama
Čekaš da tvoji gresu budu oprošteni
Kao da je to tako lako
Ali ne, tvoji demoni svakog dana proždiru tvoju dušu
Tvoje odvratne, podmukle oči zure u samo jednu stvar
Jedinu
Bezgrešnu
Svetu Magdalenu
V. N: Vi ste predsednik Međunarodne poetske galaksije „Atunis“. Na svom sajtu ste objavili stotine i stotine pesnika iz celog sveta. Kako ste došli na ideju da napravite „Atunis“, koju biste zajedničku osobinu pesnika različitog senzibiliteta iz različitih zemalja istakli kao dominantnu?
A. Š: Poetska galaksija Atunis je međunarodna veza pisaca, pesnika i slikara, koja ujedinjuje različite nacionalnosti sa kreativnim inovacijama, ali sa širokom duhovnom osnovom, kako bi pomogla prenošenju umetnosti u svim etičko-kulturno-društvenim oblicima. Poštovanje različitosti i različitih kultura formira slobodan književni duh komunikacije između autora sa punim globalnim književnim identitetom.
Ovo je cilj Atunisa, muze koja kruži unutar globalne književne galaksije, gde časopis istražuje umetnost u službi razvoja, emancipacije, božanske pravde i ljudskog poštovanja. Književna liga Atunis je već dom mnogih autora koji su, zahvaljujući svojoj saradnji, omogućili razmenu ideja i jedinstvenu elitnu književnu misao kroz međusobne prevode, i kao takvi, zahvaljujući kreativnim alternativama, postali misionari za više mira, božanske pravde i civilizaciju ljudskog društva.
V.N: Osim što ste pesnik, vi ste i prozni pisac. šta je, po vašem mišljenju, ključno za pisanje proze, a šta poezija. Koja je razlika između ljubitelja proze i ljubitelja poezije?
A. Š: Da bih napisao pesmu, treba mi samo trenutak nadahnuća. Zatim sledi kreiranje slike, odabir reči, njihova figuracija, korišćena simbolika i poruka koja se prenosi u prostoru i vremenu.
Proza je sasvim drugačija. Roman, po svojoj prirodi književnog žanra i strukture, daje mogućnost da se stvori pravi prostor za mnogo širi izraz, dublji, šareniji, uređivačkiji, i kao takav prenosi poruke i postavlja ideje za pravljenje modela ljudske prirode. Prvo biram teme. Zatim sledi zaplet, stvaranje likova i prava postavka.
V.N: Da li je svet na raskrsnici?
A. Š: Svet je oduvek bio kao raskrsnica, ali verujemo da samo otvoreno i postmoderno društvo može i da će održati ravnotežu. Stvorenje koje poseduje razlog (kako je rekao Aristotel) će putovati sa instinktima, ali bez emocija. Dakle, kada svet bude u opasnosti, mi, autori ili samo znani kao brižni ljudi, bićemo zajedno za ovaj svet, da obrišemo tamnu maglu i da pozovemo na jasno sećanje, jasno kao nebo.
