ATP lista (8.2.2016.)
1. (1.) Novak Đoković 16.790 bodova
2. (2.) Endi Marej 8.945
3. (3.) Rodžer Federer 8.795
4. (4.) Stan Vavrinka 6.325
5. (5.) Rafael Nadal 4.880
6. (6.) David Ferer 4.325
7. (7.) Kei Nišikori 4.235
8. (8.) Tomaš Berdih 4.200
9. (9.) Žo-Vilfred Conga 2.905
10. (10.) Rišar Gaske 2.760
…
22. (25.) Viktor Troicki 1.580
79. (74.) Dušan Lajović 688
100. (101.) Filip Krajinović 585
249. (253.) Nikola Milojević 216
250. (261.) Miljan Zekić 216
258. (223.) Laslo Đere 211
260. (258.) Peđa Krstin 205
406. (410.) Janko Tipsarević 106
Kako se računaju poeni?
Za svaki odigran turnir, tačnije mečeve na istom, dobija se određen broj poena koji se sabiraju i svakom igraču dodaju na ATP listi. Isto tako ovi poeni imaju veliku ulogu na turnirima jer se na osnovu njih svakom teniseru daje takozvana uloga favorita na istim. Samo na taj način se može dobiti maksimalno fer i korektan žreb. Inače da nije ovih pravila imali bi smo primere gde bi već u prvom kolu snage mogli da odmere najbolji u ovom sportu. Primer: prvo kolo Vimbldona Novak Đoković protiv Rodžera Federera, što bi bilo fatalno po sami turnir jer bi jedan od favorita za osvajanje istog morao kući posle samo jednog dana na spomenutom turniru!
ATP rang lista je uvedena 1973. godine i na njoj se mogu videti poeni osvojeni u prethodne 52 nedelje. Da budemo malo precizniji: za period od 52 nedelje unazad se sabiraju svi poeni osvojeni na turnirima na kojima je jedan teniser nastupao u tom periodu, a da se pritom prvo gledaju poeni osvojeni na onim najznačajniji (prednost imaju turniri na kojima se može dobiti najviše poena zahvaljujući plasmanu- Gren slemovi, Mastersi, ATP 500, ATP 250…) turnirima. Isto tako je bitan podatak da se poeni mogu sabirati sa maksimalno 18 turnira na kojima je jedan teniser nastupao u prethodne 52 nedelje. Svakom teniseru koji završi sezonu u top 30 obavezno se računaju Gren Slemovi, svi Mastersi sem Monte Karla i 6 najboljih rezultata sa ostalih turnira. Svaki teniser koji po rangu ima pravo na direktno učešće na ovim turnirima, a to ne učini, dobija 0 poena. Takođe, top 30 teniseri imaju obavezu da odigraju bar 4 ATP 500 turnira, od kojih 1 nakon USO, a ako to ne ispune takođe dobijaju kaznenu 0, a Monte Karlo može zameniti jedan.
„Odbrana“ bodova
Kako bi igrač ušao na ATP rang listu potrebno je da na bilo kom zvaničnom turniru, koji donosi ATP bodove, osvoji bar jedan ATP bod.
ATP rang lista izlazi svakog ponedeljka i obuhvata bodove sa 18 turnira (13 turnira na kojima su obavezni da nastupe (4 Grand Slam-a, 9 turnira Masters serije) i još 5 zvaničnih turnira ATP toura. Lista se sedmično ažurira dodavanjem bodova koje su teniseri osvojili na turnirima prethodne nedelje, ili oduzimanjem bodova koje nisu uspeli da „odbrane“.
Odbrana bodova podrazumeva da teniseri osvoje isti broj bodova koji su osvojili na turnirima te nedelje, prethodne godine.
Primer sabiranja bodova: Teniser pre početka Australian Opena ima 2 000 bodova. Ukoliko je teniser na prošlogodišnjem Australian Openu stigao do polufinala i osvojio 720 bodova, a ove godine do četvrtfinala i osvojio (odbranio) svega 360 bodova, na ATP rang listi koja će izaći prvog ponedeljka posle Australian Opena teniser će imati 360 bodova manje tj 1 640 bodova, jer će mu se oduzeti 360 bodova koje nije uspeo da odbrani.
Koji su izuzeci?
Pored osvojenih poena kroz pobede ima i izuzetaka u vezi bodovanja. Naprimer: postoje turniri gde su neki od top igrača na istom slobodni u prvom kolu (uzećemo ponovo za primer Novaka Đokovića iz sezone 2014. zbog toga što je tada bio najbolji na svetu, iako ovako nešto se njemu ne dešava u praksi), ali u slučaju poraza u drugom kolu ne dobijaju poene za plasman u drugo kolo jer ga nisu izborili! Isti slučaj je i za igrače koji su se na nekom turniru našli zahvaljujući takozvanoj “vajld kard” (specijalna pozivnica organizatora turnira za nekog tenisera) ili kao “laki luzeri” (igrač koji je igrao kvalifikacije ali je izgubio u poslednjem kolu, pa je zahvaljujući odustajanju nekog igrača iz glavnog žreba dobio priliku da nastupi umesto njega).
Promene u broju poena od 2009.
Od 2009. godine je malo promenjen broj poena koji se mogu osvojiti na nekim turnirima. Tačnije, do 2009. godine se na Gren slem turnirima za trijumf dobijalo 1000 poena (u odnosu na 2000 koliko je Novak Đoković dobio za recimo osvojen Vimbldon 2015. godine). Isto tako broj poena za pobedu na Mastersu je umesto prethodnih 500 “porastao” na 1000.
Do 2009. godine
| Kategorija turnira | Pobeda na turniru | Finale | Polufinale | Četvrtfinale | Osmina finala | Treće kolo | Drugo kolo | Prvo kolo |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Gren slem turniri | 1000 | 700 | 450 | 250 | 150 | 75 | 35 | 5 |
| Završni Masters | Maskimalno 750 poena | 250 poena za trijumf u finalu | 200 poena za pobedu u polufinalu | 100 poena za svaku pobedu u grupi; | ||||
| Masters turniri | 500 | 350 | 225 | 125 | 75 | 35 | 15 | 5 |
| Turniri sa nagradom preko 1 miliona dolara( i do 1 mil. dol.) | 300(250) | 210(175) | 135(110) | 75(60) | 25 | 15 | 5 | < |
| Turniri sa nagradom preko 800.000 dolara( i do 800.000 dol.) | 250(225) | 175(155) | 110(100) | 60(55) | 25(20) | 10 | 5 | < |
Od 2009. godine
| Kategorija turnira | Pobeda na turniru | Finale | Polufinale | Četvrtfinale | Osmina finala | Treće kolo | Drugo kolo | Prvo kolo |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Gren slem turniri | 2000 | 1200 | 720 | 360 | 180 | 90 | 45 | 10 |
| Završni Masters | Maskimalno 1500 poena | 500 poena za trijumf u finalu | 400 poena za pobedu u polufinalu | 200 poena za svaku pobedu u grupi; | ||||
| Masters turniri | 1000 | 600 | 360 | 180 | 90 | 45 | 25 | 10 |
| ATP 500 turniri | 500 | 300 | 180 | 90 | 45 | 20 | 5 | < |
| ATP 250 turniri | 250 | 150 | 90 | 45 | 20 | < | 5 | < |
Pored Novaka Đokovića visokim plasmanom u svojim karijerama na ATP rang listi mogu se pohvaliti Janko Tipsarević (8. mesto), Viktor Troicki (12. mesto), Slobodan Boba Živojinović (19. mesto). Iz regiona svakako vredni spomene su Goran Ivanišević koji je 1994. godine bio na 2. mestu ATP rang liste, Ivan Ljubičić koji je u prošlosti bio na 3. mestu, Mario Ančić (7. mesto), Ivo Karlović (14. mesto).
Ako pogledamo malo više u prošlost, onda ćemo naići i na neke tenisere koji su dosta manje poznati teniskoj i široj javnosti, ali su zato bili daleko uspešni u svom vremenu.
Josip Palada (rođen 5.2.1912. godine u Zagrebu- preminuo 4.5.1991. godine u Zagrebu) je bio jedan od prvih tenisera sa prostora bivše Jugoslavije. Kao najveći uspeh u njegovoj karijeri zabeleženo je polufinale Rolan Garosa 1938. godine(nažalost podatak o njegovom najvišem plasmanu na svetskoj rang liste nam nije poznat).
Franjo Punčec (rođen 22.11.1913. godine u Čakovecu- preminuo 5.1.1985. godine u Johanesburgu). Franjo je kao i Josip igrao polufinale Rolan Garosa (1938. godine) i dva puta polufinale Vimbldona (1938. i 1939. godine). Najbolji plasman na svetskoj rang listi mu je bilo 3. mesto (1939. godine).
Dragutin Mitić (rođen 16.9.1917. godine u Zagrebu- preminuo 27.6.1986. godine u Hjustonu). Dragutin se u svojoj karijeri nije mogao pohvaliti nekim visokim plasmanom na nekom od Gren slem turnira, ali je zbog svoje konstantnosti na ostalim turnirima u jednom trenutku bio na 5. mestu svetske rang liste.
Nikola Pilić (rođen 27.8.1939. godine u Splitu) je svoj najveći teniski uspeh imao na Rolan Garosu gde je igrao u finalu 1973. godine. Na svetskoj rang listi je nešto ranije, tačnije 1967. godine, zabeležio svoj najbolji plasman- 7. mesto.
Boro Jovanović (rođen 21.10.1939. godine u Zagrebu) je bio sličan teniser, po učinku, Dragutinu Mitiću. Njegova konstantnost ga je dovela na 8. mesto svetske rang liste 1963. godine.
Radmilo Armenulić (rođen 1940. godine u Beogradu) je jedan od onih tenisera koji su više uspeha imali u dublu, ali ni učinak u singlu nije za potcenjivanje. Radmilo se može pohvaliti da je bio među najboljih 20. na svetu u singlu, dok je u dublu bio na prvom mestu svetske rang liste!
Nikola Špear (rođen 22.2.1944. godine u Subotici) je još jedan od manje poznatih tenisera, a čije ime se treba spomenuti. Nažalost nemamo podatak koji je njegov najbolji plasman na svetskoj rang listi, ali je poznato da mu je najviše odgovara šljaka pa je svoje najbolje partije pružao na Rolan Garosu (osmina finala 1966. i 1967. godine).
Željko Franulović (rođen 13.6.1947. godine u Korčuli) je još jedan od tenisera koji se mogu pohvaliti visokom plasmanu na svetskoj rang listi. On je 1.3.1971. godine zauzimao 8. mesto, a godinu dana ranije je na Rolan Garosu igrao u finalu.
Kada su u pitanju teniseri sa naših prostora u dublu pored Radmila Armenulića, svakako najuspešniji su Nenad Zimonjić koji je na prvom mestu ATP rang liste za igrače koji nastupaju u dublu proveo 50 nedelja i Slobodan Boba Živojinović koji je na vrhu liste proveo 7 nedelja(8.9.1986.).
