fbpx
spot_img

Branka Vojinović Jegdić

UKLETI

Nije Todor tuk’o Stanku malo,
No nije mico ruku š nje
Svo selo je to znalo
I ako bi se ko zatek’o
Obrto bi glavu u stranu,
Jer bi Todor tada još više poludio.

Kažem, nije mico ruku š nje,
Kak’u ruku,
Šib’o je bičem,
Drenovom tojagom,
Bila modra k’očivit
Ali nije zatvarala usta
Sikće li, sikće.
Da je bar malo šućela
I on bi ruku odmorio
Ali jok,
Ne šuti ta,
Ne zna ona
Šta je zakameniti,
Mokar konop
Joj se u kožu usijec’o
A ona jopet
Zlica i kune:
Grom te gađ’o!

Ušuti više,
Đavo ti ih začepio
Kad ti sama nećeš
Da odmorimo
I ja i ti,
Ušuti više
Mrkla ti svijest
Da progledamo
I ti i ja.
Ušuti kastiguljo
Da se više ne kastižemo
Ni ja, ni ti.

A počelo je odma’,
Čim je dovede
K’o mlada nevjesta neće da šuti,
Samo drobi
I šta je on mog’o
No da bije.
Nafališe joj rad,
Ljepotu nisu,
Suva k’o grana
Slijepac kod oba oka
Zamače se,
Tek kad rodi uženi se
Ali u pamet
Nikad ne dovede se,
Džaba joj ime dadoše
Ta nije znala stati,
Zlica i kune:
Gađ’o te grom iz vedra neba!

Ušuti više
Jad te naš’o
K’o što je mene s tobom
Da odanemo malo
I ja i ti.
Ušuti više,
Stala ti voda u usta
Pa da počinemo
I ti i ja.
Ušuti peksinuljo
Da se više ne peksinamo
Ni ja, ni ti.

Kažem, nije mico ruku š nje
Dok ga ne ubi
Vrijeme iz oblaka.

Deana Sailovićhttps://deanasailovic.wordpress.com/
Satiričar, autor tri knjige “Princeza na zrnu razuma” , “Elektronska ispovedaonica” i "Koji sam ja meni idiot". Priređivač knjige "Žena i aforizam". Član Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Beogradskog aforističarskog kruga. Urednik satirične redakcije na Pokazivaču.