Trebalo je da prođe čitavih 75 godina da bi u čuvenom stripu crnac konačno postao heroj. I to tik uz čoveka bržeg od svoje senke, kauboja i neumornog borca za pravdu, Taličnog Toma. Pojavom crnca šerifa i neustrašivog junaka novo izdanje legendarnog stripa konačno ispravlja višedecenijsku nepravdu.
Pre nekoliko godina Žulijen Beržo, poznatiji po umetničkom pseudonimu Žul bio je strip crtač koji je iza sebe imao hit seriju stripova, a onda je dobio ponudu koja se ne odbija – da predstavi svoju verziju stripa koji je odavno klasik – “Taličnog Toma”.
Priča o neustrašivom kauboju sa američkog divljeg zapada, Taličnom Tomu prvi put je ugledala svetlost dana 1946. godine. Heroja “bržeg od senke, sa nadljudskim sposobnostima” stvorio je čuveni belgijski strip autor Moris. Samostalno je radio na Tomovim avanturama sve do 1957. godine, zapravo do desetog broja, kada rad na scenariju preuzima idejni tvorac “Asteriksa i Obeliksa”, Rene Gosini. Popularnost stripa samo je rasla, i odavno je prisutan u pop kulturi. Rađene su filmske adaptacije, pravljene animirane serije, video igrice…
“Talični Tom” je jedan od retkih strip serijala koji je za generacije i generacije bio neizostavni deo odrastanja svuda u svetu. Pa, tako i u Francuskoj i ostalim frankofonim zemljama. Deca su ne samo čitala, već upijala “Taličnog Toma”, uz “Tintina” i “Asteriksa“. U tim godinama priča “ulazi u mozak poput čekića u glavu i nikada više ne izađe”, reči su Žula za “Njujork tajms”.
I dok je tragao za nečim novim što bi mogao da unese u kultni serijal, Žul je shvatio da postoji i jedan problem – odsustvo crnaca u “Taličnom Tomu”. Tokom više od sedam decenija i nebrojeno strip izdanja crni likovi su bili prisutni samo u jednom izdanju – “Going up the Mississippi”. A taj jedan jedini put kada su i bili prisutni u “Taličnom Tomu”, opet su dočarani kroz “tipično rasističku prizmu”, piše “Njujork tajms”.
“Nikada ranije o tome nisam razmišljao, ali onda sam počeo da se preispitujem”, kazao je strip crtač za njujorški dnevnik, dodavši da mu ni samom nije bilo jasno zašto je podsvesno stalno izbegavao neprijatnu temu.
I kao rezultat tog preispitivanja stiglo je izdanje “A Cowboy in High Cotton”, objavljeno krajem prošle godine u Francuskoj. Autorov strip je sada preveden i na engleski, a njegov cilj bio je da ispriča priču o “Taličnom Tomu” i oslobođenim robovima na plantaži u Luizijani. Čitavu priču postavio je tako i grafički je dočarao da praktično preispituje ulogu kauboja heroja, a konačno daje i drugačije viđenje crnaca – u antirastističkom kontekstu. I po prvi put u stripu prisutan je heroj koji je crnac.
“Ono što je različito u ovom `Taličnom Tomu` i što ga čini tako moćnim jeste to što ruši stereotipe iz klasičnih strip izdanja. Crnci su do sada prezentovani u istom klišeu. Ali, vremena su se promenila a i u `Taličnom Tomu` se stvari konačno menjaju”, reči su Danijela Kuvrera, belgijskog novinara i stručnjaka za stripove.
Ako se neko dotakne jednog klasika i nečega što je mnogima urezano u sećanje, to je veliki izazov i vrlo težak zadatak. Međutim, Žul se rado prihvatio izazova. I novo izdanje pušteno je u prodaju u trenutku kada je u Francuskoj vladala užarena debata o rasnoj netrpeljivosti, policijskoj brutalnosti, pa i kolonijalizmu. I autorov pokušaj da dekolonizuje “Taličnog Toma” izazvao je burne reakcije.
Tako je primera radi, magazin desničarske orjentacije “L` Incorrect” izneo stav da novo strip izdanje “prostituiše usamljenog kauboja”, navevši da je “jedna od glavnih figura francusko-belgijskog stripa i dečije imaginacije” pretvorena u “ličnost navodne progresivne doktrine, poput Netfliksove serije”. Magazin je ustvrdio i da su belci u stripu “groteskno ružni”, i prikazani kao “zaglupljeni i bezobrazni”.
Međutim, uprkos nekim osudama, strip izdanje je uglavnom dobilo dobre kritike. Takođe, bilo je među najprodavanijim izdanjima ovog žanra u 2020, iako je izašlo krajem godine. Prodato je u tiražu od gotovo pola miliona primeraka, a neki uticajni Francuzi afričkog porekla ovo novo izdanje okarakterisali su kao “značajan kulturni preokret”.
Tako je za Žana-Paskala Zadija, filmskog reditelja čiji su roditelji emigrirali u Francusku iz Obale Slonovače, ovaj strip znak da se Francuska “polako menja u dobrom pravcu”:
“Francuska je stara dama koja je, zbog toga što se oko nje sve menja, prinuđena da se adaptira. Ljudi danas imaju slobodu da dignu glas i Francuska nema izbora”, reči su Zadija.
Tintin has often been criticised for being racist, mainly because of its depiction of Africa and Africans in the „Tintin in Congo“ album https://t.co/9j7UtYhn5R
— alexandre afonso (@alexandreafonso) February 24, 2019
Ovaj 40-godišnjak priznao je da je novo izdanje, “A Cowboy in High Cotton” prvi strip koji je pročitao još od dečačkih dana. A naglo je prestao da čita stripove pre neke tri decenije kada je njegova sestra nabavila kopiju “Tintina u Kongu”.
Objavljen 1931. godine, ovaj strip, drugi iz serijala vodi Tintina i njegovog odanog psa Sneška u Kongo, tadašnju belgijsku koloniju. I dok je Tintin glas razuma u tom “mraku kolonijalizma”, narod Konga dočaran je kao necivilizovan i lenj. Većina crnaca su prikazani gotovo na istovetan način, sa punim, crvenim usnama i ugljeno-crne boje kože; a čak i pas bolje od njih govori francuski…
Ovo izdanje nikada nije bilo predmet oštre debate, a još uvek je jedna od najprodavanijih dečijih strip knjiga, iako nastavlja “tradiciju” rasističkih prikaza crnaca, podseća njujorški dnevnik.
Kroz istoriju ako su se likovi crnaca i pojavljivali uvek su stavljani u “rasistički kalup”. Primera radi u stripu “Going up the Mississippi”, koji je objavljen 1961. godine, crnci su prikazani uglavnom isto – kako leže, pevaju i knjavaju umesto da rade. U “Asteriksu”, jedini crni lik koji se pojavljuje, jeste pirat po imenu Baba koji ne ume da izgovori slovo “r”. A kako je primetio magazin “L` Express” i u poslednjem strip izdanju “Asteriksa” iz 2015. godine crnci su ponovo “ukalupljeni” u “klasičnu neokolonijalističku tradiciju”.
Promena je u “Taličnom Tomu” bilo, ali sasvim drugačijih. Naime, 1983. godine cigareta iz usta, do tad nezaobilazan “imidž” Toma je zamenjena vlatom trave…
Pjer Kras, francuski istoričar i ekspert za stripove izrazio je stav da je tradicionalno dočaravanje crnaca kao “divljaka i neradnika” bilo neki vid opravdavanja kolonijalne “civilizacijske misije” u Africi.
“Takav prikaz crnaca koji toliko dugo opstaje u stripu, čak i šest decenija nakon što su nekadašnje francuske kolonije stekle nezavisnost zapravo je odraz psihe jedne nacije koja nikako da se pomiri sa svojom kolonijalnom prošlošću. I uzbudljivo je što je Žul uspeo da se oslobodi toga”, kazao je Kras komentarišući autorov rad na stripu “Cowboy in High Cotton”.
Bižong Đehuti, 45-godišnji strip crtač koji je odrastao u Kameronu i Togou, da bi kao tinejdžer sa porodicom emigrirao u Francusku tek je kad je stasao shvatio koliko je “tradicija” predstavljanja crnaca u stripu uticala na njega.
Kada je počeo da stvara svoje stripove, samo je crtao belce. Ali kada je otkrio “Crnog pantera”, superheroja tamne puti u Marvelovim stripovima i priču o Šaki, ratniku koji vodi naciju Zulu u srednjoškolskoj biblioteci, sve se promenilo.
“Tada sam, preko noći, počeo da crtam Afrikance. Mora da je to bilo nesvesno, ali identifikujemo se sa likovima koji izgledaju kao mi”, reči su Đehutija, koji sam objavljuje svoje stripove koncentrisane na afričku istoriju.
Žul, autor novog stripa, takođe se osvrnuo na odsustvo crnaca u “Taličnom Tomu”, a dotakao se i “Tintina u Kongu”, koji nije čitao decenijama.
“Neverovatan je rasizam u tim stripovima. Crnci su ružni, glupi, čak gluplji od dece. Kao da su životinje, a ne ljudi. U `Tintinu` se predstavljaju praktično kao moroni, sa emocijama poput idiota”, kazao je 46- godišnji strip autor za “Njujork tajms”.
I zato svoj strip “A Cowboy in High Cotton” smešta na plantažu pamuka koju Talični Tom nasleđuje tokom perioda tzv. “rekonstrukcije” u SAD, u drugoj polovini 19. veka nakon Američkog građanskog rata. Time je hteo da pruži neku vrstu protivteže “Tintinu u Kongu”.
Ako je suditi prema dosadašnjim reakcijama u tome je i uspeo. Žul, po prvi put u klasičnom stripu, crncima konačno daje glavne uloge, jednake onima koje imaju belci. Crnac u stripu, baziran je na istinitoj ličnosti – Bejsu Rivsu, propadniku policijskih snaga i prvom afroameričkom zameniku maršala zapadno od reke Misisipi, koji je preminuo 1910. godine. I prvi put jedan crnac se pojavljuje kao junak zajedno sa Taličnim Tomom.
Nije više samo Tom nezaustavljivi čovek koji je brži od senke, borac za pravdu. Legendarni kauboj je kod Žula manje siguran u sebe. I konačno je izbegnut još jedan kliše i ispravljena nepravda, jer nemamo više samo Taličnog kao jedinog “belca spasioca”, već je tu i crnac šerif, još jedan heroj!
Izvor: nova.rs
