Šiškica ti prekrila veđu,
trepavica prekrila ti obraz.
Usnica prekrila ti zubić,
haljina prekrila ti mladež…
Mladež prekrio ti kožu
baš na mestu gde najčešće gledim…
Gledim, nadajuć` se da ću ih
ugledim.
A one se njišu, plešu
u ritmu mog pogleda, moje pesme.
Veselo pocupkuju, oslobođene
svojih stega.
Slobodno se poigravaju mojim pogledom.
Prebacuju ga s jedne na drugu
stranu.
Mame i zavode.
Obleću i poleću.
Kruže i podrhtavaju.
Razigravaju se razdragane.
Čas se naziru, čas se ocrtavaju,
čas nacrtavaju…
Velike u svojoj milini
i mile u svojoj veličini.
Sad su tu,
a sad sasvim tamo.
Čas na dohvat ruke,
čas na puškomet.
Trepere ne vetru.
Zastanu, pa krenu, pa stanu
kao da zamišljaju kuda dalje.
Pa opet u njih.
Njišu se kao što majka njiše dete,
kao zenica oka.
Kao srce u meni,
kao otkucaj srca.
Kao nada
u sred ovog pustog grada
gde je sve stalo
osim njih.
