3D KOMPIRI (nastavak)
Da ve pocetim. Ov’j naš se daja u umetnici, pisuje pesme. Ko što vi reko, pijac neje načisto ostavija, al’ ga njega pamet ostavija, pu, pu… Prodava onuj mrvkicu što njegovi poraboćuju, a on vata skakutke i bulazni, da mi prostite.
Onomad se odzverili ovija naši seljani, pijačari, od njegove bljuvotine. Umotaja kompiri u artiju s’s ispisani stiovi. Kuj kako dođe do tezgu, on mu ponuđuje tija kompiri, i tera ga da pročita što piše na tuj artiju. Mlatara s’s onej ručetine i dere se: – Navali narode, još malo pa nestalo, a jutre se ne mož više kupi! Navali, kude čičinoga! Od ubavo poubavo ima! K’d izedeš ne prosereš, neg propevaš!
Ljudi prodiv, al neki i zastane, da čuje glupos, i da vidi, jel ovoj se ne viđuje sv’ki d’n. Al’ ono, k’d oće, oće. Stanuli tuj pokraj tezgu muž i žena. I, ov’j naš tulča, udzrne se na onuj ženu – Izaberi , gospođo, jed’n neprskan, od merak, za džabe! – Pal, uzni k’d ti dava čovek, prozborija voj muž. – S’g gu razmotaj i pročitaj koje pisuje, javlja se ov’j naš. Odmotala ga ona, pročitala, pa se podusmenula. – Neka, neka, i pružala mu onuj artiju. – Naglas da gu pročitaš! – Drugi put, rekla ona. – Nema drugi put, javija se muž, pa uzeja onuj artišku da čita naglas:
„Grudi su ti ko dve dunje žute,
obasjaj me ,pokaži mi pute!“
– S’d ću ti ja pokažem pute!
pa ga zatepa tuj na lice mesto jedva ga ovija naši pijačari odbranili.
I majku, i sestru, sve mu na kup strpaja. – Pa, ti li će se na moju ženu udvaraš!?- Otkud ti znaš koje ona ima!?
– Neje, bre, prijatelju, toj što misliš. Ovoj je s’mo parče od pesmu, čekaj da ti gu pročitam celu, pa počeja da odmotuje onija kompiri da gu sastavi.
Nekako se toj završilo, međutim, neki dojavija na ovija novinari za t’j skandal što se napravija , i s’d će ga snimav za televiziju. U iduću subotu će ga gledamo, a vi čekajte dotle , da vidimo koje će bude.
