Велику награду за изложена дела на „Првој међународној изложби Тријеналне уметности самоуких визионара” у Уметничком павиљону Цвјета Зузорић у Београду, добио је прошле недеље на своју крсну славу седамдесетдеветогодишњи Миодраг Павловић Драгомирац из Добраче. Покровитељ манифестације је Министарство културе и информисања Републике Србије. Сликарство, Цртеж-графика, Скулптура и Инсталације су биле изложбене категорије. Уметници из 16 земаља послали су скоро пет стотина дела. Међународни жири из седам земаља, за изложбу је одабрао сто давадесет два дела од 57 уметника из 16 земаља Европе , Индонезије, Ирана, САД –а и Јапана.
Награду Павловићу је предао Мербер Рашиди (Mehrdaad Rashidi) из Ирана, нослилац велике награде за ликовно остварење у области маргиналне уметности 2013. године на Бијеналу наивне и маргиналне уметности у Београду. Поред новчане награде Музеј наивне и маргиналне уметности из Јагодине организовати ће Павловићу самосталну изложбу идуђе године и издати монографију.
Да је Горња Гружа бастион позитивне енергије потврђују бројни научни радници академски и самоки уметници: породица Арсенијевић, Славица Ђукић Дејановић, Душко Јововић, Милена и њен син Драган Јововић, а уздигао на степеницу више самуки сликар Миодраг Павловић Драгомирац који се златним словима уписао у анале наивне уметности. Жири га је преставио са седам слика комбиноване технике. У конкуренцији најачих самоуких сликара на свету изложио је пеззаже свога села, портрете човека из његовог села, његовог родног села из прошлости и садашњости. 
Насликао је и показао да воли своје комшије, ратнике у: униформи Краљеве гарде, Југословенске војске, ношњу ратника Првог српског устанка јунака Јове Добраче, Тита и опоменуо нас да не треба изгубити из вида људе који су их носили у рату и миру.
Имао бих шта да причам, што сам досада поклонио 670 слика, све сам дао фрај, успео је Драгомирац у узбуђењу да једино каже, захваливши се за награду свечаном скупу, грливши праунуку која се није одвајала од њега.
На понуду добитника откупне награде Марк Борлијеа из Француске да откупи неки од награђених радова одговорио је: „Не могу брате да да ти продам , али могу да ти поклоним после изложбе”.
„Манифестација од четири деценије, која открива нековективне уметнике инспиративних визионара из целог света и сусрет са више стотина уметника, неколико хиљада дела и више десетина међународних експерата је најважнија мисија Музеја наивне и маргиналне уметности из Јагодине, институције од изузетног значаја за културу Републике Србије. Неговање и проучавање ове врсте уметности, која се налази ван доминантне културе Установу је учинило једном од најзачајних у Европи и најзначајнијом на Балкану, са богатим фондом дела уметника из Србије и више од тридидесет земаља света. Поносна сам да је кроз дугогодишњу традицију, читав низ међунаридних експерата и новинара делило са свима нама задовољство селектовања и прављења одређених критеријума, који су усмерени да подрже све нове сензибилите и инвентивности самоуких сликара“, рекла је приликом отварања музејски кустос Нина Крстић испред организатора Музеја наивне и маргиналне уметности.
„Они коју познају уметност двадесетог века – из кога смо изашли и нисмо изашли – знају да је у раздобљу авангардних преврата чинилац наивног и маргинилног био кључан за обнову замаха и самопоуздања у свим облицима изражавања. Наспрам тадашњег замаха високе културе и противно затеченим традиционалним моделима, откривачи новога посегли су за оним садржајима што су били потиснути из признатог простора културе. Једно од важних наука авангарде био је и остао да свако мора почети од свога почетка, заронити у своје основе. Наивни израз није нимало нивна ствар, а маргина често погоди у средиште ствари. Безазленост, наивност држи на окупу овај растрзани превејени свет. Без маргине ни центар не би знао где је! Овај рад је благотворан и подстицајан, сви смо у истинском визионарењу сами и сакривени“, рекао је између осталог Драган Хамовић, специјални саветник Министарства за културу Србије.
Тријенале је логична надградња праћења неакадемског света међународне респектибилних изложби Салона и Бијенала које у континуитету од 1970. године организује Музеј наивне и маргиналне уметности из Јагодине.
СЛИКАР ЛУДОГ ПОТОКА
Испадоше писци лепши него на фотографији
Миодраг Павловић Драгомирац рођен је 13. децембра 1938. године у авлији Драгомира и Драге Павловић у Добрачи. Крсну славу „Петковицу” Павловићи славе 27. октобра. Школовање започиње после Другог светског рата 1950. године. Постаје ћак првак са дванаест година, код учитељице Раде Стојковић. У другом разреду са својих 13 година нацртао је свој први цртеж у животу (сачувао га је случајно ставивши га на дно војничког кофера да не испрља одело). Прва инспирација биле су фотографије портрета руских писаца из лектире. Учитељица га је похвалила, рекавши му: „Испадоше писци лепши него на фотографији”.
Та похвала доноси му познаство са комшијама из Црнуће који је такоће волео да црта, Добрицом Ерићем, и његовом сестром Живадинком. Са њима се дружи и слика. Школовање нагло прекида у четвртом разреду основне, због изненадне смрти мајке. Морао је да помаже оцу у тежачким радовима да се прехрани породица. Са Добрицом момкује и иде по вашарима и излажући слике. Добијају позив да излажу у Светозареву. Позив није могао да прихвати, родитељ му није дао благослав, патио је цео живот због његове лоше нарави. Шумадинци се узимају кад треба, млади. На вашару у Рамаћи запази је у колу лепу и младу, Добрилу. Девојка од 15 година и момак од 18 година, венчаше се у марту 1957. године. Направише свадбу у септембру и са свадбе младожења оде у војску. У ЈНА због лепог рукописа поставише га за ћату. Армија онда имала све: картоне, платна, боје, оловке. Цртао је по цео дан за изложбе и војничке забаве у касарни и по оклним селима. По повратку из Армије код куће га дочекао син Александар од две и по године. Муке да се преживи, земљорадња слабо даје, скромних шест хектера отера га у грађевинаре. Самоук у цртању, грађевини, пољопривреди, у животу! Дању радио и куповао у Крагујевцу темпере, аквареле, оловке, четке, а ноћу сликао. Супруга га налазила како спава за столом, са кога је без доручка одлазио на посао. Све тако до 1990. године, када је отишао у инвалидску пензију. Миодраг први пут у животу има више времена за цртање и читање. Родну кућу претвара у атеље. Сећања му не дају мира. слика све из главе, једино кроз прозор гледа небо изнад Лудог потока, који пролази кроз село.
ИЗЛОЖБЕ
-Прво је излагао 2011. године у Основној школи “21. октобар” у Добрачи 21. августа на Добрачиним данима, поставку Над Лудим потоком.
-Исту поставку 21012. године преставља у Студенском културном центру у Крагујевцу.
-На данима Јове Добраче преставља се новим радовима 2012. и 2013. године.
-Велику изложбу имао је на свечаностима 2014. године приликом отварања Нове цркве у Чачку
-Сталну поставку поставио je 2014. године је у етно ресторану Гружански двори у Кикојевцу, на молбу власника, познатног музичара и културног посленика, Слободана Бетулића.
