21. marta članovi “Udruženja Fotoreportera Srbije” – UFOS su se oglasili javnosti sa željom da se čuje glas onih koji komuniciraju fotografijom, i koji i sami veruju da ona govori više od hiljadu reči.
“ Osećamo potrebu da vam se obratimo ovim saopštenjem, možda tako javnost postane svesnija našeg prisustva, kada već gledajući svakodnevno naša dela – fotografije – to nije.
Naše dugogodišnje iskustvo pokazuje da pojedini mediji u Srbiji koji i jesu u najvećoj meri provocirali ovakvu reakciju UFOS-a, jesu kratkoročni projekti pojedinih interesnih grupa koji posluju bez profesionalne etike i dovoljnog budžeta za projekat u koji su se upustili. U takvim projektima ispostavlja se kao sasvim legitimna opcija “preuzimanja” svih fotografija do kojih se može doći pretraživanjem interneta i nelegalnih arhiva fotografija nekih odavno ugašenih novina, bez ikakvog pokušaja da se pre objave stupi u kontakt sa autorom, da se isti potpiše, da mu se plati, te da se ispune elementarna moralna i autorska prava fotografa. Sada mi postavljamo pitanje: da li je zakonski preraditi neko muzičko delo bez saglasnosti kompozitora, koristiti rečenice različitih pisaca, a ne navoditi da je to zapravo citat, ili, brisati sekvence iz već postojećih filmova, kao što neko seče delove fotografije kada je objavljuje potpuno je vadeći iz konteksta u kojem i za koji je nastala, pa zatim ove hibride prodavati kao svoje autorsko delo bez ikakvog objašnjenja? „
Po zakonu, fotografije bez sumnje jesu autorska dela koja nastaju u određenom trenutku sa određenom namenom i u određenim uslovima bivaju data od strane fotografa onome koji je ovo delo poručio, zatražio videvši ga i slično. One se ne smeju kasnije koristiti u komercijalne svrhe, kao ni prikazivati u drugim medijima za koje fotoreporter ne radi, ne sme se narušavati njihov izgled sečenjem i prekadriravanjem. Fotografije nisu besplatno javno dobro dostuno na internetu – one su autorska dela koja imaju svoju cenu.
