Porodica Kremenko svakako svakako spada među najpoznatije likove kad je u pitanju praistorijska fikcija, i to, naravno, mahom u vidu brojnih animiranih filmova. Ova kreacija je potekla iz velike animatorske kuhinje Hanna & Barbera, a originalni serijal televizijskih epizoda se izvrteo u periodu1960-1966. Ubrzo nakon toga, već imamo izdanak u vidu dugometražnog crtanog filma Čovek zvani Kremenko (A Man Called Flintstone), uzbudljivo ostvarenje sa elementima savremenog špijunskog filma, i gde se dobar deo radnje smešta u Evropu (ugl. Italija…) Usledili su naravno razni redovni i vanredni nastavci, različitih formata, aplikacije i marketinški modeli, a tu je i par-nepar igranih filmova, kao i motivi za video igre…
S obzirom na popularnost među raznim generacijama, ovu družinu ne treba nešto previše detaljno
predstavljati. Doduše, tu su neki novi klinci, ali većina nas je već dovoljno familijarna sa porodicom Kamenko – korektno prevedeno od Flintstones: Fred, Vilma, i kćerčica Kamičak (Pebbles), ah… i ljubimac Dino, a tu su i Kamenkovi (Rubbles): Barni, Beti i Bam-bam… Atmosfera u serijalu je
slika i prilika, zapravo simpatična parodija, na zapadnjački (naročito američki) način života od sredine XX veka, sa razvojem raznih navika i tehnologija koje nam ubrzavaju, pa i olakšavaju radne zadatke, kao i sve razvijeniju dokolicu (vidan je značaj televizije među samim junacima ovog ostvarenja, a mogu se zapaziti i kadrovi koji favorizuju uživanje u pušenju ). Od neke socijalne određenosti, podsetićemo da Fred i njegov najbolji drug Barni rade (zamislite) u kamenolomu, a u slobodno vreme se između ostalog opuštaju uz kuglanje. Čitav ambijent vizuelno je upadljivo dizajniran u duhu kamenog doba, samo u nekoj dinamičnoj i osavremenjenoj verziji, uz dosta životinjskih vrsta koje je mogao sretati pračovek u raznim fazama, a naravno i onih koje već behu izumrle davno pre toga. Većina uređaja i inventara je dakle napravljena od kamena, drveta, kostiju, kože i krzana, a često životinje, veće ili manje, obezbeđuju njihovo funkcionisanje i ispomažu – ponekad deluju kao neodvojivi deo tehnološkog sistema, npr. ptica koja brzo iskljucava na kamenu sliku koja bi trebalo da bude verna polaroid fotografija.
Dakle, rekao bih da deluje oplemenjujuće što je posredi obrada porodičnog života, dakle favorizovanje naše osnovne društvene zajednice, uz izazov da se prevaziđu karakterne razlike i nesporazumi, što važi i u prijateljskim odnosima .
I napokon, strip – zastupljenost ovih junaka u stripu je uglavnom minorna u odnosu na animirane kreacije, ali i ovaj skromni izdanak u vidu medija koji ovde obrađujemo (uglavnom u vidu jedne strip table, i ponekad kaiševa) pruža nam pokriće, i zadovoljstvo, da doprinesemo izvesnom pregledu praistorijskih fiktivnih junaka. Inače, kao jedan od autora ovih stripova navodi se Rasti Holer (Haller – v. sliku 2)U narednom prilogu ćemo predstaviti scenu iz nekog takvog jednotabloidnog stripa, iz oko 1970.
– NASTAVIĆE SE –
