Na istom mestu u istoj luci
moje srce tad o VAMA će da piše,
na zemunskom keju
pokraj čudne reke
srce će zapisat
naše priče neke…
Zapisaće dane sreće
jer vetar brzo listove okreće
jer život prebrzo godine nam nosi,
pa često ostanemo prijateljstva bosi.
Kad godine prođu i ne bude nas više,
na istom mestu kraj studenjaka,
samo pesma će da piše.
Pisaće pod nevidljivim svetlom
naša imena i naše slike
a vetar će puteve da briše
i nećemo znati gde nam je prijatelj
ni da li još diše.
