fbpx

КРАГУЈЕВАЧКИ ПЕСНИЦИ: Рајица Марковић

Рођен 1958. године  у Крагујевцу. Аутентични песник са крагујевачке калдрме. На путу је којим само ретки и снажни иду и на коме могу да опстану. Ван система, мреже, чопора. Сам међу свима. Једном руком додирује небо а другом прашину у којој се копрцају наше душе. Између та два широм отворена длана налази се његов свет, о коме пише, пева, у коме живи и у коме постоји. Власник најмање  књижаре на свету под ведрим небом. У тој “књижари” продаје само своје књиге. Све што прода скупо је платио.

ПО ТРАГУ ЈАГЊЕТА

Онима који су у сваком новом веку
Казненим експедиција на нас кретали
А којима по трагу Јагњета ходећи
И носећи смерно Бога у човеку
Ни једну травку нисмо згазили
Ниједним гестом нисмо сметали
А они се опет на нас мразили
Стару нам државу изнова рушивши
До стратишта колоне везане водећи
Тела нам млада гвожђем решетали
Животе зачете у смрти гушивши
А да им ни труном око не утрунисмо
А камоли људску нанесмо штету
Чак се ни у смрти не побунисмо
Знајући да не пуцаше у нас због нас
Него због Божијег присуства у свету.

ОГЛЕДАЛО

Неморално је у време тужно
Весели песник бити
Поезија је огледало вечности
У коме су се Анђели огледали
У времно трајање сишло провиђењем Бога Оца
Да време у њему огледа мусаво лице
Поезија је лелек пониженог народа
Откинут из душе песника
Песник је непоткупљиви глас вечности
Изнад свих временских дилова
Песникова жртва издиже песника
Изнад тежине телесних окова
Песник је понекад радосно разиграно
Понекад тужно замишљено дете
Људске слободе и Божије благодати
Само својим родитељима одговорно.

КАД СЕ УМЕТНОСТ ПОДА

Кад се уметност пода за слушкињу политике
Плаћени дувачи надувавају човечије рибице у китове
Кажипрсти на дежурству показују криви правац
Док прав труне у ћоравом сокаку
Народи се народ и укрди
Невиђен изумре човек
Ветрови луди угасе свету лампу
Дани се у ноћи преметну
А ноћи у векове.

КАКО СЕ ИЗВУЋИ

Из овога града како се извући
Из кућице пужа, из љигаве слузи
За пужем голаћем поћи вечној кући
Умакнути мразу, врућини и сузи

Јер сав живот овде у нестанку беше
Испод хрпе старих непотребних ствари
Све наде смртника под судом умреше
Где змија у млеку купа се и вари

Наша су сва браћа подло убијена
На пола живота пресретнута смрћу
Што с леђа се шуња мучки ко хијена
И путника руши по гнусном беспућу

Овде буну Духа реком крви гуше
На чијој обали лапћу жедне звери
И претачу ново вино у мех стари

Овде зли вештаци гоне Дух из душе
И кроз плач се деца рађају по мери
Коју одређују дежурни гробари.

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.