Sada kada sam sama
naslonjena na prozor moje sobe,
snovima bi da se predam.
No… Slike mira mi ne daju.
Svuda vetar naokolo cvili…
Pomera grane gole.
I šušte ruže pod prozorom.
Promrzle misli padaju na njih.
Gledam u noć…
Nikoga ne vidim.
Sve utihnulo je.
A… U meni samo…
Pustoš se smeje.
Podigla sam čelo, gore visoko…
Parče neba da otmem.
Pogled mi beše, samo žudnja.
Noć u mene tiho se uselila…
I nema svoje vreme…
Odavno je tu.
Gospodari mislima.
Ljiljana Skelić Vemić: Noć gospodari mislima
