Gde je tvoja obala daleka
prostranstvo tvoje
što u njemu dišeš.
Gledaš li dalje
igru galeba
na pesku.
Osećaš li žeđ oka,
dok sa čela
poslednje
tragove brišeš?
Rekoh sebi…
O prošlosti neċu!
Ali…Avaj…
Već danima poput zločina
u zasedi čekam.
Na prozoru dok se
jutro budi.
Moje proleċe,
melodiju moju,
treptaj neba u meni da zarudi.
/maj 2017./
Zbirka pesama U DOMU LJUBAVI, NI GOST, NI UDOMLJENIK