Ovih dana briše se juče.
Izmučeno od mnogo čega.
Očajanje crne je boje.
Monaška predanost nje u njega.
U danu, kada je raspeće samo njeno…
Čula je glas niotkud ..
Izdrži ženo
Proći će…
Bol je najdeblji sprud.
Tu u najmanjem prostoru,
prostranstvo je tvoje.
Uvek si bila najbliža Bogu,
kada si volela za dvoje.
Sada stvaramo usponene,
za dane koji slede.
Sve ovo, biće patina…
Kad kose vremenom poblede.
Pitka je ljubav umiruća…
Kao prstohvat soli…
Peče, nagriza oranjavana…
Kao grešnica pred freskom kad moli.
Ovih dana umire juče.
Ona nikada neće biti cela.
Njeno je telo jedino živo…
A duša deo samrtnog opela.
Ovih zora…
Zori bez zore…
Nebo je masa kotrljajuće siva.
Sve što se rodi jednom umre…
Pesma ostaje večito živa…
