Ne veruj pesniku kada te voli.
Kada ti ljubav daje u stihu.
Ni kad ti zvezde u rimi skida,
za dušu tvoju. Tvome liku.
*
Pesnik je iluzija koja hoda,
na tren plače, na tren se smeje.
Malo je lud i u svom svetu.
On gazi bos i kad sneg veje.
*
Pesnik se sa vizurama druži.
On ne zna granice, rase i boje.
Ceo svet uvek je njegov.
I sve mu nošnje dobro stoje.
*
Pesnik je umetnost koja govori.
Ne veruj pesniku, jer – on je mašta.
Spiritualna duša, koja svet voli.
Najveće grehe, koja prašta.
*
I taman pomisliš, tebi piše.
I taman digneš nos do neba…
A već je drugi pesniku muza.
Nova mu strast peru treba.
*
Ne veruj pesniku, on nema oblik.
On gori žarom u svima vama…
Filigranski reči slaže u nisku…
Dušu dotakne i srce slama.
*
Ne veruj pesniku, jer on je vetar.
On nema kuću, nit’ doma svoga.
Živi ko leptir, u ovom trenu…
Pesnik je – nadljudsko. Dar od Boga.
*
Beograd, 2019.
