Između stranica mojih dečjih svezaka
tražim sklonište za dušu
odavde sam u ljusci srca biser ponela
učila strpljenje od vetra
prerasla sam horizonte
ali ove oblake nisam.
Ovaj svet
ovi prostori
ova muzika koraka kroz zrelo žito
ostala u mom srcu
sačuvana u porama
u arhivi ispod očiju
u klizištu sebe
u sve moje vreme.
U mom svemiru
u sećanju od ponosa
za vek vekova
naslikala bih ove oblake
isekla parče neba i sa sobom ponela
memorijske staze mog detinstva
ukus zrelog žita.
Na usnama
u kosi, uhu
u duši
zovu me
mame
da sakrijem se u vetru,
prekrijem glasom ravnice
zaustavim se ovde.
Na bilo koji način,
u bilo koje vreme
rodim se
još jednom
dok klija i izrasta iz ove zemlje život
poželim po ko zna koji put
da zalijem svoje bose noge
i pustim korenje.
