fbpx
spot_img

Marko Spirić u razgovoru sa prof. dr Radmilom J. Jankovićem: Čuvajte sebe i svoje najmilije, slušajte struku

Ako bi me pitali zašto je on taj, o kome sa radošću pišem, pričam i preporučujem, imao bih hiljadu razloga da vam kažem. Međutim reči ću malo kraće, kralj među lekarima, car među ljudima i mnogo više od druga, čoveka.
Sigurno neki i znaju o kome pričam i slažu se sa mnom. Pomaže svima, a njegova klinika je njegova svetinja i ,naravno, tu niko ne sme da zalazi. Hvala ti što postojiš što si tu, i deo mog života.

Pikaso je govorio da je akcija bazični uslov za svaki uspeh, ja mislim da su pored akcije i talenta, vera u sebe, volja i strast, siguran recept da se postane uspešan. Svi imamo potencijale koje treba da iskoristimo na najbolji mogući način, na nama najbolji mogući način, a nagrada će sama doći kao prirodna reakcija na naše delovanje. Međutim, da li su šanse u toj trci za uspehom mnogo veće ako uspemo da primenimo svoje znanje na svoj život? Koliko je edukacija u vezi medicine važna kao podizanje svesti i koliko nam obrazovanje može olakšati u ovoj današnjici pandemije koja nas je zadesila?

Ovaj put, odabrao sam da predstavim eminentnog stručnjaka, uspešnog čoveka, koji fascinira svojim rezultatima Zamenik direktora Univerzitetsko-kliničkog centra Niš i svetski priznat naučnik i stručnjak specijalista anestezije i reanimatlogije prof. dr Radmilo J. Janković.

Profesor doktor Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, dobro je poznat Nišlijama po svojoj stručnosti i usredsređenosti na svoj izabrani životni put – posao lekara, a zahvaljujući svom trudu, znanju i impresivnoj biografiji njegovo ime je dobro poznato i u svetskim krugovima anesteziološke zajednice.

Impozantna biografija, koja bi nekoga odvela u inostranstvo, ali je gospodina Jankovića zadržala u niškom Kliničkom centru kako bi se svakodnevno borio za živote svih nas. Građani koji se leče u Kliničkom centru Niš mogu da se osećaju bezbednim. Ponekad kao građani očekujemo i previše, da li je to posledica stresa, svakodnevnice ili vanredne situacije u kojoj se trenutno nalazimo te i zanemarimo odgovor na pitanje da li se lekari osećaju bezbednim.

Ono što me prvo interesovalo odnosilo se na trenutnu epidemiološku sitiaciju, kada možemo očekivati kraj pandemije, o raznim iskušenjima, podvizima, neprospavanih noći i spašavanja ljudskih života. Govorili smo o sreći, uspehu, priznanjima i raznim savetima.


Kako vidite trenutnu epidemiološku situaciju?

Zabrinjavajuću, alarmantnu i krajnje neizvesnu kao i do sada. Manji broj pacijenata koji su trenutno hospitalizivani, kao i manji broj prijema kako sa umereno teškom tako i sa težom kliničkom slikom, daje trenutni privid da je situacija manje dramatična. Ali, pogledajte broj prvih pregleda, ambulante su prepune, redovi predugački. Da, zaista je dosta njih sa lakšom do umereno teškom kliničkom slikom, omikron soj je trenutno taj koji dominira, ali ni o njemu ne znamo dosta toga. Pored toga, mi još uvek imamo pacijentne sa delta sojem, i taj soj virusa nije iščezao. Jako veliki broj zaraženih u svetu i našem okruženju daje jasnu poruku da nam borba i dalje predstoji.I dalje nedovoljan procenat vakcinisanih ne dozvoljava da budemo mirni i nije realno očekivati da će kod svih njih proći bez pogoršanja, što bismo mi svakako voleli, ali nam dosadasnja iskustva govore drugačije.

Da li nevakcinisane odrasle osobe i dalje čine dominantni udeo u bolnicama?

Da. Većina njih su nevacinisani, čak preko 80%.

Kada mislite da će biti kraj pandemije?

Znate šta, predviđanja su teška čak i za one koji se usko bave epidemiologijom. Pandemiju ovakvi razmera, ovako razornu po zdravstveni sistem i samo čovečanstvo, nismo videli. Neki stručnjaci predviđaju da će se početkom proleća eventualno moći govoriti o mogućem kraju. Drugi pak navode da ni do kraja 2022.nećemo imati mirnu situaciju. Da, biće talasa i perioda smirivanja, ali sam mišljenja da će ovaj virus svakako biti prisutan i tokom ove godine u populaciji.

Tokom dosadašnjeg trajanja korone istakli ste kao jedan od najvećih boraca. Kakva su bila iskušenja?

 

Biti u prvim redovima zajedno sa svojim kolegama, organizovati rad svih bolnica koje su bile u kovid sistemu na čitavom jugoistoku Srbije, a zatim i kovid bolnice u Kruševcu, primiti najveći broj kritično oboleih pacijenata, gledati najteže ljudske sudbine i patnje njihovih najmilijih, Vas kao pojedinca stvlja u mnoga iskušenja. Morate biti pribrani, biti oslonac svojim kolegama i pacijentima. Svaki pacijent treba biti sagledan, trebate obezbediti najnovije protokole i terapiju i bar pokušati da na taj način spasete neki život,doprinesete nečijem izlečenju, a opet sa limitiranim brojem medicinskog osoblja pokriti veliki broj najteže oboleleih koji se leče u Jedinicama intenzivnog lečenja. Iskušenja na svakom koraku, svakoga dana, bilo da ste na poslu ili kod kuće.

Vaš najveći podvig tokom dosadašnjeg trajanja pandemije?
Marko Spirić
Urednik portala "Pokazivač". Dugogodišnji radijski voditelj, novinar, marketing saradnik, dopisnik dnevnih i nedeljnih novina, časopisa i portala. Intervjuiše poznate ličnosti, prati estradna desavanja, piše životne priče... Humanitarac čija dela koja je činio i čini za ljude i životinje govore o njemu. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja za doprinos u novinarstvu na prestižnim manifestacijama. Rođen 1986. godine, živi i radi u Vranju.