Marko Spirić u razgovoru sa prof. dr Radmilom J. Jankovićem: Čuvajte sebe i svoje najmilije, slušajte struku
Ako bi me pitali zašto je on taj, o kome sa radošću pišem, pričam i preporučujem, imao bih hiljadu razloga da vam kažem. Međutim reči ću malo kraće, kralj među lekarima, car među ljudima i mnogo više od druga, čoveka. Sigurno neki i znaju o kome pričam i slažu se sa mnom. Pomaže svima, a njegova klinika je njegova svetinja i ,naravno, tu niko ne sme da zalazi. Hvala ti što postojiš što si tu, i deo mog života.
Pikaso je govorio da je akcija bazični uslov za svaki uspeh, ja mislim da su pored akcije i talenta, vera u sebe, volja i strast, siguran recept da se postane uspešan. Svi imamo potencijale koje treba da iskoristimo na najbolji mogući način, na nama najbolji mogući način, a nagrada će sama doći kao prirodna reakcija na naše delovanje. Međutim, da li su šanse u toj trci za uspehom mnogo veće ako uspemo da primenimo svoje znanje na svoj život? Koliko je edukacija u vezi medicine važna kao podizanje svesti i koliko nam obrazovanje može olakšati u ovoj današnjici pandemije koja nas je zadesila?
Ovaj put, odabrao sam da predstavim eminentnog stručnjaka, uspešnog čoveka, koji fascinira svojim rezultatima Zamenik direktora Univerzitetsko-kliničkog centra Niš i svetski priznat naučnik i stručnjak specijalista anestezije i reanimatlogijeprof. dr Radmilo J. Janković.
Profesor doktor Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, dobro je poznat Nišlijama po svojoj stručnosti i usredsređenosti na svoj izabrani životni put – posao lekara, a zahvaljujući svom trudu, znanju i impresivnoj biografiji njegovo ime je dobro poznato i u svetskim krugovima anesteziološke zajednice.
Impozantna biografija, koja bi nekoga odvela u inostranstvo, ali je gospodina Jankovića zadržala u niškom Kliničkom centru kako bi se svakodnevno borio za živote svih nas. Građani koji se leče u Kliničkom centru Niš mogu da se osećaju bezbednim. Ponekad kao građani očekujemo i previše, da li je to posledica stresa, svakodnevnice ili vanredne situacije u kojoj se trenutno nalazimo te i zanemarimo odgovor na pitanje da li se lekari osećaju bezbednim.
Ono što me prvo interesovalo odnosilo se na trenutnu epidemiološku sitiaciju, kada možemo očekivati kraj pandemije, o raznim iskušenjima, podvizima, neprospavanih noći i spašavanja ljudskih života. Govorili smo o sreći, uspehu, priznanjima i raznim savetima.
Kako vidite trenutnu epidemiološku situaciju?
Zabrinjavajuću, alarmantnu i krajnje neizvesnu kao i do sada. Manji broj pacijenata koji su trenutno hospitalizivani, kao i manji broj prijema kako sa umereno teškom tako i sa težom kliničkom slikom, daje trenutni privid da je situacija manje dramatična. Ali, pogledajte broj prvih pregleda, ambulante su prepune, redovi predugački. Da, zaista je dosta njih sa lakšom do umereno teškom kliničkom slikom, omikron soj je trenutno taj koji dominira, ali ni o njemu ne znamo dosta toga. Pored toga, mi još uvek imamo pacijentne sa delta sojem, i taj soj virusa nije iščezao. Jako veliki broj zaraženih u svetu i našem okruženju daje jasnu poruku da nam borba i dalje predstoji.I dalje nedovoljan procenat vakcinisanih ne dozvoljava da budemo mirni i nije realno očekivati da će kod svih njih proći bez pogoršanja, što bismo mi svakako voleli, ali nam dosadasnja iskustva govore drugačije.
Da li nevakcinisane odrasle osobe i dalje čine dominantni udeo u bolnicama?
Da. Većina njih su nevacinisani, čak preko 80%.
Kada mislite da će biti kraj pandemije?
Znate šta, predviđanja su teška čak i za one koji se usko bave epidemiologijom. Pandemiju ovakvi razmera, ovako razornu po zdravstveni sistem i samo čovečanstvo, nismo videli. Neki stručnjaci predviđaju da će se početkom proleća eventualno moći govoriti o mogućem kraju. Drugi pak navode da ni do kraja 2022.nećemo imati mirnu situaciju. Da, biće talasa i perioda smirivanja, ali sam mišljenja da će ovaj virus svakako biti prisutan i tokom ove godine u populaciji.
Tokom dosadašnjeg trajanja korone istakli ste kao jedan od najvećih boraca. Kakva su bila iskušenja?
Biti u prvim redovima zajedno sa svojim kolegama, organizovati rad svih bolnica koje su bile u kovid sistemu na čitavom jugoistoku Srbije, a zatim i kovid bolnice u Kruševcu, primiti najveći broj kritično oboleih pacijenata, gledati najteže ljudske sudbine i patnje njihovih najmilijih, Vas kao pojedinca stvlja u mnoga iskušenja. Morate biti pribrani, biti oslonac svojim kolegama i pacijentima. Svaki pacijent treba biti sagledan, trebate obezbediti najnovije protokole i terapiju i bar pokušati da na taj način spasete neki život,doprinesete nečijem izlečenju, a opet sa limitiranim brojem medicinskog osoblja pokriti veliki broj najteže oboleleih koji se leče u Jedinicama intenzivnog lečenja. Iskušenja na svakom koraku, svakoga dana, bilo da ste na poslu ili kod kuće.
Vaš najveći podvig tokom dosadašnjeg trajanja pandemije?
To što smo izdržali, verujem, kada je bilo najteže. Nije to jedan dan, niti jedna situacija. Imali smo više njih koje smo sa ivice života uspeli da vratimo, ljudi koji su se sada vratili svojim porodicama i nastavili da žive. Njihove priče najbolje opisuje naše svakodnevne podvige i oni su najbolji svedoci epske borbe koja se odigrava svakog momenta dan i noću jedinicama intenzivne nege, a koja je daleko od očiju javnosti i pojedinaca.
Šta je prava sreća? Šta je prava ljubav? Koliko nam je potrebno da bismo bili srećni?
Da li nam je zaista korona virus bio potreban da shvatimo odgovore? Neki možda jesu, ali većina, čini mi se i dalje traga za pravim odgovorima. Obzirom da su pitanja multidimenzionalna, nisam siguran da ih mogu odgovoriti u jednoj reči, niti da je moj odgovor nešto sa čim bi se većina složila. Iz ugla lekara, dovoljno je reći da sam bio srećan uvek kada bismo se izborili za nečiji život. Momenat kada zajedno odlučujemo da neko može preći na odeljenje ili čak, odmah kući je neprocenjiv. Tada zaboravite sve kroz šta ste prošli, i Vi i pacijent, zaboravite sva ta siva polja u laboratorijskim nalazima (odstupanja od referentnih vrednosti) i rendgenske nalaze (koji u često bili toliko loši da smo i sami sumnjali u pozitivan ishod), sve te neprospavane noći i neizvesna jutra. Zajedno sa njim jedva čekate dan kada će napustiti intenzivnu negu.
Korona virus ubrzano se širi Srbijom, broj novoobolelih na dnevnom nivou je iznad 7.000. U kovid ambulantama ponovo su gužve. Epidemiolozi upozoravaju da se narednih dana može očekivati veliki broj novih slučajeva.
Lekari upozoravaju da će brojke drstično da se povećaju. Profesor Radmilo Janković rekao je za RTS da je nemoguće zaustaviti širenje omikron soja koronavirusa.
Svi imamo potencijale koje treba da iskoristimo na najbolji mogući način, na nama najbolji mogući način, a nagrada će sama doći kao prirodna reakcija na naše delovanje. Međutim, da li su šanse u toj trci za uspehom mnogo veće ako uspemo da primenimo svoje znanje na svoj život? Koliko je edukacija važna kao podizanje svesti i koliko nam obrazovanje može olakšati u ovoj današnjici? Mnogo je mladih osoba koje su ulaganjem u sebe, na pravi način, uspeli zadobiti taj status- uspešnih ljudi.
Imate i pitanje i odgovor u jednom, tako da ću samo potvrditi. Da, svakako je ulaganje u sebe jedan od najvažnijih, najvećih i najsigurnijih životnih investicija. Da li će to postati vidljivo/evaluirano pre ili kasnije, nije nekada Vaša odluka. Ali kockice se sklapaju, i nesumnjivo će sve doći na svoje, Danas su mladi svedoci i nekih drugih, ne tako lepih i kvalitetnih dešavanja, koja ih možda mogu poljuljati u njihovim odlukama I želji da ulažu u sebe i svoje obrazovanje. Ali, isto tako do mislim da je dovoljno primera oko njih koji ih mogu navesti da se svakodnevni trud i ulaganje u sebe isplati.
Kako bi definisali uspeh? I koliko je odricanja potrebno na tom putu ka uspehu?
Osećaj da ste postigli I ostvarili određeni cilj. Da, svakako. S tim što je ciljeva mnogo, svaki od njih kada bude bio ispunjen definisaće Vaš uspeh, a Vas kao uspešnog čoveka. Na poslovnom planu. Nemojmo zaboraviti onaj još bitniji, lični tj.porodični uspeh. Odgajati decu u današnjem, ne tako lako vremenu, naučiti ih pravim vrednostima, napraviti od njih sposobne ljude da samostalno koračaju kroz život i donose odluke. Kada sve to uspete da objedinite, onda ste uspešan čovek. Odricanja? Da, svakodnevno, u oba slučaja prethodno opisanog uspeha gde jedan bez drugog ne idu. Ne postoji recept niti definicija, ali uz mnogo truda, napora, i kao što ste sami rekli odricanja.
Profesor doktor Radomir J. Janković dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja u oblasti medicine i naučnih istraživanja među kojima izdvajamo orden Karađorđeva zvezda, proglašen je najboljim eminentnim stručnjakom i naučnikom, tu su i mnoga istraživanja, kursevi iz raznih oblasti kao i predavanja.
Po Vašem mišljenju kakva je perspektiva zdravstvenog sistema u Srbiji?
Pandemija COVID-om 19 je nesumnjivo bila najveći izazov za zdravstveni sistem i najrazvijenijih zemalja, a kamoli Srbije. Ipak, čini mi se da smo do sada uspešno odolevali i da je sistem izdržao udare za koje nismo ni pretpostavlajli da se mogu desiti, kamoli kakvih će razmera biti. Zadovoljan smo što u stopu pratimo vodeće evropske zemlje u pogledu medicinske opreme i lekova. Naši protokoli se revidiraju na određeno vreme, pratimo šta kaže svestka nauka i imamo mogućnost da lekove eminentnih farmaceutkih kuća koji su se pokazali efikasnim obezbedimo svojim pacijentima.
Čime se još bavite i šta Vas opušta?
Dovoljno mi je da sam kod kuće sa decom i da izdvojim malo vremena da budem sam sa svojim mislima. Da povremeno odsviram gitaru i neku čujem dobru pesmu. Stavim slušalice, otkačim bas i zažmurim. Voleo bih da svakog dana periodi u kojima ne čujem zvonjavu telefona ili upozorenje na prispele poruke budu što duži.
Za sam kraj našeg razgovora, koja bi bila poruka čitaocima portala Pokazivač, s obzirom da od samog početka pratimo pandemijsku situaciju i imali smo nekoliko intervjua?
Čuvajte sebe i svoje najmilije. Slušajte struku. Ne dozvolite pojedincima, naročito nestručnom kadru da misli umesto Vas i donose odluke u Vaše ime. Budite mudri i brinite o svom zdravlju.
Urednik portala "Pokazivač". Dugogodišnji radijski voditelj, novinar, marketing saradnik, dopisnik dnevnih i nedeljnih novina, časopisa i portala. Intervjuiše poznate ličnosti, prati estradna desavanja, piše životne priče... Humanitarac čija dela koja je činio i čini za ljude i životinje govore o njemu. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja za doprinos u novinarstvu na prestižnim manifestacijama. Rođen 1986. godine, živi i radi u Vranju.
