Mislim da sam pričao ovu crticu iz mog detinjstva i ovom jutarnjem običaju kod Srba. Rusi piju ali ne ovako, gustiozno. Ostali, uglavnom čekaju podne, ”da se skazaljke poklope”. Znam da su Skandinavci uvek ostajali zapanjeni kad bi im se ujutro, pred doručak ponudilo ovako nešto u kući Srpskih domaćina. Nas bi sa posla otpustili, govorili bi. U moje vreme odlazaka u Švedsku, alkohol se prodavao u specijalizovanim prodavnicama, Sistembulaget.
Pop Momčilo prezimena Popović zvani u narodu ”Juriš”, iz Godovika je često, prolazeći jutrom pored kuće svojih rođaka Popovića iz Grdovića , svraćao kod baba Sofije i dede Miloša na kafu. Deda nikada nije ppopio ni kap alkohola iako je pravio najbolju rakiju u kraju.
Baba Sofija iznese ovakav ”komplet” za popa Momčila, a dedi samo kavu sa kockom šećera. I stavi bokal sa vodom i dve čaše ispred njih na tremu vajata koga smo zvali ”zgradica” valjda jer je stvarno bila mala.
Ja sam ih uvek gledao začuđeno čekajući da mi pop Momčilo da svoj ratlakohum.
– Vidiš, (rekao je jednom prilikom, odgovarajući na moje pitanje šta on to radi?) kad spavaš noću, svi ovi bakcili i gadosti iz stomaka ti dođu u usta.
– Evo ti ratlakohum, a ja uzmem ovu kocku šećera i stavim je u usta i sva ta nečist i te bakcištine pojure na njega.
Posle nedugog coktanja ustima, uzme filjdžan sa kafom.
-Vidiš, srkne jednom, dvaput otpije dobru polovinu, sad im ja sve tamo dobro zamračim ovom babinom kafom.
-Pa onda uzmem ovaj polić sa rakijom i – onda se prekrsti, nagne glavu i sruči tu rakiju u usta sve zatvorenih očiju…
-Dooobra!, zatrese glavom, popravi šešir (uvek je nosio crni šešir) …vidiš Milančo (tako me zvao samo još pokojni Dobrilo Nenadić) , ja tako pobijem ovu nečist što se nakupila na šećer…
-Deder naspi mi sad vodu iz bokala (koju sam ja doneo sa pumpe, ali dobro ispumpano, da bude ‘ladna i sveža). I nagne on tu čašu i otpije pola.
-I vidiš, sad ja to sve lepo sperem, i usta mi čista ko ova moja duša, i opet se prekrsti, ali sad tri puta (valjda zbog silnih greha…)
-Ajde Miloše, zavij nam po jednu, pa da krenem polako…
Tako je govorio pop Momčilo zvani Juriš, iz Godovika. A priča o njemu, drugom prilikom, kad odem u Godovik pa nađemo Nedeljko, Bilja i ja neku njegovu sliku kod rođaka.
Crtica-pričica koja nije ušla u knjigu TAMO JE TREBALO DA TE RODIM porodične i druge priče, ali biće nekoliko drugih, pa i o mom dedi i popu Momčilu zvanom Juriš iz Godovika…
