fbpx

Najveći broj nezaposlenih ima diplomu društvenih nauka

Dve trećine nezaposlenih visokoobrazovanih osoba u Srbiji ima diplomu društveno-humanističkih i srodnih nauka, četvrtina njih poseduje diplomu prirodnih ili tehnoloških fakulteta, dok samo jedanaest odsto nezaposlenih ima diplomu medicinskih nauka, svedoči istraživanje Nacionalne službe za zapošljavanje.

 

 

Istovremeno, analiza indeksa brucoša koji su fakultete upisali akademske 2015/2016. godine svedoči da naš visokoškolski sistem proizvodi upravo one kadrove koji imaju problem sa zapošljavanjem. Naime, preko polovine akademaca upisalo je te godine društveno-humanističke nauke, 38 odsto njih steklo je indeks prirodnih i tehnoloških fakulteta, dok je devet odsto brucoša upisalo neki od medicinskih fakulteta. Situacija je paradoksalnija kada su u pitanju samofinansirajući studenti – čak 56 odsto njih plaća studije na fakultetima sa čijim je diplomama najteže naći posao.

 

„Iako je reč o veoma grubim podacima, oni ipak pokazuju da naše obrazovanje nema društveno-korisnu politiku prilikom upisa. Upisna politika nije usklađena sa tržištem rada i jedinu korist od nje imaju fakulteti. Naime, najveći deo prihoda fakultetima dolazi od studenata, pri čemu nema velike razlike da li taj novac dospeva posredno, odnosno iz budžeta, ili je reč o školarinama koje plaćaju roditelji, odnosno sami studenti. Stiče se utisak da naša upisna politika ne postoji, već je ona najvećim delom diktirana željom visokoškolskih ustanova da upišu što više studenata, bez obzira na društvene potrebe. Budući da se na upis ne može uticati, naše visoko obrazovanje konstantno proizvodi veliki broj kadrova za koje se unapred zna da za njih nema posla. Tako se generiše jedna velika grupa nezadovoljnih mladih ljudi koji se odlučuju za odlazak u inostranstvo, ali ne zato da bi se tamo zaposlili u strukama za koje su se školovali, već da bi obavljali neke (ponekad i bilo kakve) poslove. Statistički posmatrano, oni jesu visokoobrazovane osobe, ali njihovo obrazovanje nije realizovano ni u zemlji ni u inostranstvu”, upozorava dr Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u svom radu pod nazivom „Mladi u nauci i visokom obrazovanju: ostanak ili odlazak sa povratnom kartom” koji je objavljen u zborniku SANU „Ka boljoj demografskoj budućnosti Srbije”.

 

Odgovor na pitanje – zbog čega mladi upisuju fakultete sa kojima je teško naći posao nije jednostavan, ali dr Cvetković ističe da potražnju za određenim fakultetskim programima ne uzrokuje samo želja studenata za kvalitetnim univerzitetskim obrazovanjem. Naime, preko polovine brucoša dolazi iz srednjih stručnih škola koje školuju za zanimanja koja nemaju vrednost na tržištu rada. Zato veliki broj svršenih srednjoškolaca upisuje fakultete, ne vodeći računa o tome koliko će njihovo znanje biti primenljivo. Kada se ovakav pristup srednjoškolaca, koji je diktiran željom za bilo kakvom diplomom susretne sa visokim obrazovanjem, u kojem su visokoškolske ustanove finansirane isključivo prema broju upisanih, pa imaju želju za bilo kakvim studentom, rezultat mora biti stihijska proizvodnja velikog broja bilo kakvih visokoobrazovanih osoba. Krajnji rezultat je činjenica da veliki broj diploma nema upotrebnu vrednost ni u Srbiji ni u inostranstvu, pa mladi odlaze u emigraciju i tamo rade poslove za koje su potrebne niže kvalifikacije, zaključuje dr Vladica Cvetković.

 

On u svom radu skreće pažnju na činjenicu da u Srbiji studira oko 260.000 studenata – oko 215.000 na univerzitetima i oko 48.000 na visokom školama, pri čemu samo 12 odsto studira na privatnim visokoškolskim ustanovama. Podaci takođe govore da samo 38 odsto akademaca studira o trošku države, dok skoro dve trećine njih svoje studije plaća. Sa oko 37.000 studenata na milion stanovnika Srbija i dalje zaostaje za evropskim prosekom koji iznosi preko 40.000 na milion stanovnika. Ni po broju visokoobrazovanih osoba mlađih od 40 godina nismo dostigli evropski prosek – tako u kategoriji 25–34 godine imamo 25 odsto osoba sa diplomom fakulteta, a prosek zemalja EU iznosi 37 odsto osoba. Statistika nije bolja ni kada je u pitanju procenat visokoobrazovanih u grupaciji od 35 do 44 godine jer podaci govore da samo 19 odsto njih poseduje fakultetsku diplomu, dok prosek u zemljama EU iznosi 29 odsto.

 

Istraživanje Ministarstva za demografiju i populacionu politiku, koje je urađeno na uzorku od 11.013 studenata državnih i privatnih fakulteta u Srbiji daje nove povode za zabrinutost, jer trećina njih planira da emigrira čim diplomira, a preko 90 odsto roditelja ih podržava u ovoj odluci. Osim toga, svaki četvrti  akademac izjavljuje da će da se iseli „bez obzira šta da se desi u Srbiji”. Posmatrano po regionima, najveću motivaciju za odlazak imaju mladi iz regiona južne i istočne Srbije.

Prethodni tekstSveska Nede Petrović
Sledeći tekstKarikatura dana
Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.