Volim te…
kad se jeseni strmoglave
u jedno proleće mladih vrbika,
kad stojimo u sred ružičastih
zvonaca jula…
dok njišemo telima
tek pokošenim senikom,
a ljubav nam miriše
na prašnike procvalih lipa.
Volim te…
dok sa majce vadimo iglice borika,
dok preplićemo prste…
I grizemo usne
rumene od šumskih jagoda.
Volim te…
dok sa obala radosti
odmahujemo suncu,
kad delimo bulčice
pokradenim poljima…
Dok lažemo nepoznata lica
da smo blizanci
koji ne mogu jedno bez drugoga…
Volim te…
kad se damari onesveste od žudnje …
tad znam ;
da smo nadživeli Život.
Nerandža Kostić: Nadživeti život
