fbpx

Niko i neko – Ana Magda

U svetu bez nas samih živimo skrušeni. Tanke kopče zatežu nam vratne vene, gušeći i derući u nama nešto još nepojmljivo. Večnost na poljuljanim potpeticama od stakla, nemo posmatra provaliju. Oči su joj zašivene crvenim koncem, a jezik svezan nemarom bogova. Harmonijini darovi ostvarili su svoj naum i nas lišene sebe podarili besmislu.

– Hoćeš li nas spasiti, očekivana sudbino?

– Jedino vašim šakama, gde krv u truleži pulsira.

Bezmerna je surovost bogova. Sebe smo  izgubili u sopstvenom ždrelu, muljajući slabim prstima namesto cevčica, a oni su nas nepomaknuti gledali.

Odsutnost je svagda najgora!

Rasejane glave prognanih kiklopa svoje demonske vujuge pokreću u potrazi ni za kim. Iskopano oko je trepćući gledalo čoveka, ali nije pojmilo jezik lukavosti.

Niko nije pronađen i ništa nije odgonetnuto.

U svojim staklenim cipelama koje nalikuju na štule, Večnost se tiho smejala. Crni zubi sijali su pod njenim usnama, a provalija pod njom se zamislila.

Njoj su i niko i neko bili sasvim jednaki.

 

Ana Magda

Ana Magda
Ana Magda
Rođena 1988 godine u Beogradu. Prvu knjigu, zbirku poezije "Pepeo davnih" objavila je 2012 godine u izdanju Književne omladine Srbije. Dobitnik je nagrade Pegaz, treće mesto u kategoriji poezije. Zbirka priča "Priče iz beznađa" izlazi joj 2014 godine u izdanju Čigoja štampa, i za istu osvaja nagradu Zlatno slovo, koju dodeljuje valjevski časopis Akt. U istoj izdavačkoj kući objavljuje i roman "Utroba greha i jedna mačka" 2015 godine, za koji u proleće 2016. dobija povelju Akademije Ivo Andrić. Od 2015 godine član je Udruženja književnika Srbije.