Obradovao je naciju nedavno još jednom titulom u karijeri, rekordnom, sedmom, u pariskom Bersiju, jubilarnim četrdesetim mastersom, devedeset i sedmom u karijeri. Šampion, borac, džentlmen. Naš Novak Đoković.
Kreće, upravo, na završni turnir u Torinu, posle čega ga čeka praktično zagarantovana osma godina najboljeg na svetu i zaokruženih 400 nedelja na vrhu. Brojke od kojih se vrti u glavi. A onda, šlag na torti, nastup za Dejvis kup reprezentaciju u Malagi, krajem meseca. To mu je, kaže, jedan od glavnih ciljeva karijere, da ponovo donese titulu svojoj zemlji. Jer, naš Nole je i veliki patriota.
Novak voli svoju Srbiju. U ekskluzivnom intervjuu za svečani broj „Novosti“, povodom pobede u Prvom svetskom ratu, u kome je naša zemlja dala veličanstveni udeo i pokazala primer bratstva, zajedništva i junaštva, govori o potrebi da volimo i poštujemo jedni druge. U razgovoru smo u savremeno doba uzeli primer sporta koji ljude treba da spaja, a ne da ih razdvaja. Novakova prisustva košarkaškim derbijima između Partizana i Crvene Zvezde pokazuju kakvi, zapravo, treba da budemo. I, kakvi jesmo.
– Zanimljivo je da baš o tome razgovaramo u ovom trenutku. Počeću odgovor s konstatacijom o onome što sam pročitao pre nekoliko dana. Pojavljuje se sve više komentara, čak i nekih NBA zvezda, a i Jokić i Dončić su to rekli jer su imali priliku da igraju i u Srbiji i u Evroligi za neki domaći klub, da je NBA podrška s atmosferom koja se doživi u „Areni“ ili „Pioniru“ potpuno neuporediva. Ta atmosfera kod nas je, zaista, fantastična! I, to je ono što je najlepše – ističe NOVAK.
• Možete li da zamislite teniski meč s takvom publikom?
– Igrao sam Dejvis kup u nekim „vrelim atmosferama“, što je, u tom kontekstu, verovatno najbučnije kada su u pitanju teniski turniri. Naš sport je drugačiji u odnosu na kolektivne, košarku i fudbal, na primer, gde je publici praktično dozvoljeno da ometa igrače u toku igre. Kod nas u tenisu je to malo drugačije, mada se i u Parizu na poslednjem mastersu to dešavalo. Čitave sedmice sam imao probleme sa publikom u tom smislu. Ali, nije to nešto na šta nisam navikao.
• Zašto su neki navijali protiv vas?
– U većini slučajeva žele da pobedi moj protivnik. Ne samo ovde u Parizu, nego je tako u većem delu sveta. Navija se za slabije, i to je sasvim u redu. To je realnost koju moram da prihvatim i iz nje izvlačim ono što je meni najvažnije za pobedu.
• I vi ste navijač, ali džentlmen. Navijate za Zvezdu, ali ističete da gledate oba beogradska košarkaška kluba iz Evrolige?
– Nadam se da to šalje dobru poruku. Neki kažu da sam svom sinu „dozvolio“ da navija za Partizan, a Zvezdaš sam. Pitaju kako sam to kao otac mogao da dozvolim? Nisam ja njemu ništa dozvolio, niti sam to uradio da bih se nekome dopao, nego sam svom sinu dao izbor da navija za klub za koji hoće, i da se s tim u vezi oseća kao želi. To je suština svega.
• Koliko je važno da se pokaže da u navijanju ne treba da bude neprijateljstva?
– Svom sinu sam rekao da, što se mene tiče, može da ide na utakmice Partizana, i kada igra sa Zvezdom kao što je to nedavno bio slučaj, pa smo svi zajedno porodično išli, ili kada igra protiv bilo koga drugog tima. Može da navija za Partizan, ali onoga trenutka kada ga budem čuo da vređa Zvezdine igrače, ili da pogrdno peva protiv najvećeg rivala, ili nekih drugih timova, tog trenutka se završava njegova kampanja prisustva košarkaškim utakmicama! On to zna i za sada to poštuje.
• Šta mislite o uvredljivom navijanju koje ponekad može da se čuje s tribina?
– Uopšte mi se ne sviđa. Bio sam nedavno u „Areni“ za derbi i to vređanje mi nije jasno ni pojmljivo. Ne podržavam, ali to je, nekako postala „normala“ u navijanju, što je za mene strašno i neprihvatljivo. Uvek sam za to da se navija za svoj klub, srčano, ali nikad protiv drugog kluba, uz vređanje njihovih navijača ili aktera u suparničkom timu. Tako sam vaspitavan.
• I u vašem životu mešala su se dva kluba?
– Odrastao sam igrajući za Teniski klub Partizan, mnogo trofeja sam osvojio s njim, ali sam navijao za Zvezdu. Tako sam, jednostavno, izabrao na početku svog života, ali to ne znači da mrzim Partizan ili da ću da vređam igrače, njihove porodice, upravni odbor, stručni štab i tako dalje. To su stvari koje ne smeju da postanu normala, a nažalost postale su, i mi kao društvo moramo da se zapitamo zašto je to tako. Da li je normalno da dvadeset hiljada ljudi, da li Partizanovih ili Zvezdinih navijača, ili bilo čijih drugih, vređa nekoga konstantno tokom cele utakmice? Meni to uopšte nije normalno i ne želim da vidim svet na taj način.
• Šta bi trebalo da se uradi da to prestane?
– Nadam se da će nova generacija malo drugačije raditi stvari i prustupati navijanju, i svemu ostalom. Treba da se radi na normalizaciji odnosa večitih rivala. Ja sam za Partizan zdušno navijao u Monaku prošle godine ili kada su igrali protiv Reala iz Madrida.
• Netrpeljivost nekada ide toliko daleko, da mnogi Zvezdaši ne navijaju za Partizan, i obrnuto, kada igraju utakmice u inostranstvu?
– Pa to su naši ljudi, Srbi, čoveče! Došli smo do takve neverovatne podele. Iste smo nacionalnosti, svi smo iz istog naroda, i nepojmljivo mi je da ne možeš da podržiš nekoga ko dolazi iz tvoje zemlje, tvog naroda i predstavlja tvoju zemlju. Da, to jeste ljuti rival, najveći rival, ne podržavam, naravno, ja Partizan kada igra protiv Zvezde, ali ako igraju u Evroligi, i predstavljaju Srbiju na najbolji mogući način u sportskom smislu, zašto da ne ne? Naravno da ću navijati za njih, pogotovo što im je sada trener veliki Željko Obradović, koga jako cenim, poštujem i volim.
• Tim pre što oba tima postižu zapažene rezultate?
– Košarka je jako pupularna, to je sport broj jedan u Srbiji, mi smo nacija s košarkaškom kulturom i to izuzetno poštujem. Imamo Jokića, Bogdanovića. I sjajan nacionalni tim. Cela ekipa igra fenomenalno, i na individualnom nivou, i kao reprezentacija koja je druga na svetu. Nadamo se svi olimpijskom zlatu!
• Koliko vama znači igranje za reprezentaciju?
– Dejvis kup je naše najznačajnije timsko takmičenje, gde predstavljamo svoju zemlju, i ja se izuzetno radujem učešću, zajedno s mojim prijateljima iz reprezentacije. Ambicije i ciljevi su uvek veliki, drago mi je što sam na raspolaganju selektoru i mojim kolegama. Za Srbiju se uvek daje sve od sebe. Igramo četvrtfinale s velikom Britanijom, imaćemo nekoliko dana treninga, uvežbavaćemo i dubl koji je izuzetno važan i može da bude presudan. Nadam se uspehu.
• A onda sledi i Olimpijada?
– Na umu mi je olimpijsko zlato! Igraće se na Rolan Garosu gde sam ove godine osvojio titulu. Sledeće godine ću ponovo imati priliku da igram na pariskom grend slemu pre olimpijskog turnira. Videćemo ko će sve učestvovati na Olimpijadi. Nije retkost da je mnogo igrača preskoči, zato što je previše napet raspored, ali meni je defintivno u planu da igram. Nadam se da ću biti zdrav. Poznajem taj teren jako dobro, Nadal ga poznaje još bolje od mene, tu je i Alkaraz, to su sve veliki fovoriti za osvajanje svakog velikog turnira, pogotovo na šljaci, ali, uz božje zdravlje, idemo do medalje.
• Za vas, i za Srbiju?
– Ajde!
KOŠARKA – NIKAD JAČA
– Košarka na klupskom nivou nikad nije bila jača. Ne pamtim da su i jedna i druga ekipa toliko jake i da su tako dobro zastupljene u najjačem evropskom klupskom takmičenju. Mnogo volim košarku i nastojim da pratim utakmice domaćih timova kada god sam u Beogradu. Gledam ih i kada su van kuće, pratim rezultate – iskren je Novak.
Izvor: novosti.rs
